Glas Kragujevca

Elektronske novine

Ivanović: Jubilej pomešanih osećanja

mar 10

Pisao GK u kategoriji Grad

Kragujevac – Povodom 20-godišnjice obnavljanja rada Demokratske stranke, Goran Ivanović, predsednik Gradskog odbora, osvrnuo se na taj period u Kragujevcu, na izložbi foto-dokumenata “Sa nama je počelo“, u Galeriji Narodne biblioteke:

 

“Na 178 izložrnih fotografija, 25 plahata i postera, kao i novinskh članaka, su zapisi o važnom periodu, u kojem smo snažno želeli velike promene u našem društvu. Mešaju se osećanja da nismo u potpunosti ostvarili zamišljeno i željeno, kao i ponosa ostvarenim“.

 

Predrag Cile Mihajlović, likovni dizajner izložbe, kaže da preživljavanje proteklih 20 godina, nije bilo lako: “Imam utisak da još nismo izživeli to vreme. Dve decenije nisu dugačke za istoriju, ali za nas su bile. Godine prolaze, mi stojimo, jesmo li sretniji, pametniji“?

 

Bez komentara

Cvetković: Nedovoljan rast BDP

mar 10

Pisao GK u kategoriji Ekonomija

Kopaonik – Biznis forum na Kopaoniku, poznat i kao "Srpski Davos", koji se bavio pitanjem Srbije posle izlaska iz krize, otvorio je premijer Mirkom Cvetković, poručujući da još ne postoje pouzdani podaci da Srbija izlazi iz krize. "Ipak, postoji niz pokazatelja koji nas navode da sa optimizom očekujemo taj trenutak", dodao je Cvetković.

 

Ključni izazovi u 2010-toj – prema rečima premijera – biće zaustavljanje porasta nezaposlenosti, povećanje domaće potražnje i makroekonomska stabilnost, sa fokusom na inflaciju i kurs dinara. Ciljevi Vladine politike u ovoj godini biće stabilnost domaće valute, smanjenje javne potrošnje, očuvanje socijalne sigurnosti, nastavak reforme javnog sektora, borba protiv korupcije i  kriminala, ali je ključna stvar rast privredne aktivnosti. Pri tome, kako kaže Cvetković, planirani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), od 2 odsto, nije dovoljan:

 

"Ako ne budemo uspeli da ostvarimo veći rast od 2 odsto u ovoj godini, to će za nas i dalje biti vrlo slično godini krize, jer se neće imati veći osećaj nekog boljitka koji se ostvario. Nama je potreban rast od najmanje 5 ili 6 odsto godišnje, ukoliko želimo da idemo napred".

 

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da će predložiti Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) odmrzavanje plata u javnom sektoru po umerenoj formuli, što će državu koštati oko 10 miliona dinara, ali će značajno uticati na povećanje domaće potrošnje. Dinkić kaže da njegovo ministarstvo ima plan kako da pomogne građanima u ovoj teškoj situaciji – a istovremeno i poveća potražnju:

 

"Ministarstvo ekonomije će uskoro predložiti Vladi model subvencionisanih keš kredita za građane u iznosu do 3.000 evra, za ljude koji spadaju u srednju klasu, ili ljude sa nižim primanjima. Dakle, za te kredite neće moći da konkurišu bogati građani. Banke bi ih odobravale, država subvencionisala kamatu. Ideja je da budu dinarski, na period od 3 godine, sa godinu dana počeka".

 

Ministarka finasija Dijana Dragutinović se, pred privrednicima na Kopaoniku, založila za poresku reformu kojom bi se povećali porezi na potrošnju, a smanjili porezi na plate.

 

Guverner Radovan Jelašić je upozorio da privredni rast zasnovan na prekomernoj domaćoj potrošnji može dovesti do grčkog scenarija: "Bilo bi u najmanju ruku neodgovorno da dođe do povećanja penzija i zarada isključivo na osnovu povećanog zaduživanja. Trebalo bi da imamo realno prihode – poreski prihodi bi pre svega trebalo da budu povećani i iz toga da dođe do povećanja".

 

Biznis forum na Kopaniku organizovali su, uz podršku Vlade, Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora. Najavljeno je više od 450 učesnika iz zemlje i inostranstva, od kojih će 80 učestvovati u radu okruglih stolova, prenosi Glas Amerike. 

Investitori i iz Italije

Kompanije iz Nemačke, Italije, Grčke i Rusije zainteresovane su za ulaganje u Srbiju, izjavili su amabasadori tih zemalja.

 

Italijanski ambasador Armando Varikio je kazao je da postoji veliki broj italijanskih kompanija koje se raspituj u o investicijama u Srbiju. Naglasio je da u Srbiji već rade italijanske kompanije čiji je godišnji promet 2,4 milijarde evra i da je važan pokazatelj njihovog poverenja u srpsku ekonomiju to što u kriznoj 2009. godini nijedan italijanski investitor nije napustio Srbiju. Kako je kazao, italijanske kompanije iz regiona zainteresovane su za premeštanje proizvodnje u Srbiju, zbog pristupa većem tržištu, po sporazumu o slobodnoj trgovini, navodi Beta.

Bez komentara

Bolja zaštita od zračenja

mar 9

Pisao GK u kategoriji Grad

Kragujevac – Inspektori i zaposleni na zaštiti životne sredine, građevini i urbanizmu danas su se u Skupštini grada upoznali sa primenom Zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja. Na skupu su govorili predstavnici ministarstava životne sredine i prostornog planiranja, kao i za telekomunikacije i informatičko društvo, uz učešće Republičke agencije za telekomunikacije RATEL.

 

Učesnici iz lokalnih samouprava Rasinskog, Pomoravskog, Borskog, Zaječarskog i Šumadijskog okruga su upoznati sa 20 novih zakona o zaštiti životne sredine, donetih prošle godine i o nadležnostima lokalne samouprave u njihovom sprovođenju. Podeljene su im publikacije “Zračenje“ i “Uputstva za izgradnju i korišćenje izvora od nejonizujućih zračenja“, svojevrstni vodiči nadležnim u lokalnoj samoupravi, u sprovođenju i merama zaštite životne sredine.

 

“Nova su ovlašćenja nadležnih za stručne poslove merenja nejonizujućeg zračenja, kao i regulisanje programa nadzora njihovih izvora , kao što si bazne stanice mobilne telefonije, trafostanice, radio i TV repetitori“, rekla je Ljiljana Stanojević, pomoćnik ministra Ministrastva životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije, navode RTK i Služba za informisanje Skupštine grada.

 

Bez komentara

Hronika

mar 9

Pisao GK u kategoriji Politika

Nema pritisaka iz Sjedinjenih Država da Srbija promeni svoj stav o vojnoj neutralnosti, izjavio je za B92 načelnik generalštaba Vojske Srbije, Miloje Miletić. Po njegovim rečima, sagovornici sa kojima se susreo u SAD svesni su pozicije Srbije, poznato im je da je Parlament izglasao rezoluciju o vojnoj neutralnosti i da se Srbija opredelila za saradnju sa NATO kroz Partnerstvo za mir. U SAD je razgovarao i o nastavku saradnje sa Nacionalnom gardom Ohaja, sa kojom Vojska Srbije i Armija Mađarske imaju razvijeno partnerstvo. Bilo je reči o mogućnosti da ta saradnja postane trilateralna, kao i o saradnji u kriznom menadžmentu, u vazduhoplovnim i mirovnim misijama i o razvoju podoficirskog kora.

 

Miletić je rekao i da je interesovanje mladića i devojaka za vojni poziv prevazišlo sva očekivanja i da se prošle i tekuće godine na konkurs za vojnu službu javilo oko 12 000 ljudi, među kojima oko 15 odsto žena, od kojih 10-11 odsto uspešno savlada obuku. Ponovio je da su Kosovo i Metohija najveći bezbednosi rizik i da situacija u pokrajini zabrinjava, jer se održava i na jug Srbije i ostale zemlje, ali da ipak ne zahteva vojno angažovanje. Podsetio je da je Kfor, primenom Ahtisarijevog plana i odlukom da podrži formiranje Bezbednosnih snaga Kosova, izašao iz okvira neutralnosti i da je zato saradnja svedena na tehnički nivo.

 

 

Šef diplomatije Albanije Iljir Meta, koji je i zamenik premijera Albanije,  kaže da je albanska vlada spremna da sarađuje sa međunarodnim institucijama, u istrazi o trgovini organima otetih sa Kosova. Izjava je usledila po tvrdnji zvaničnika UN da Tirana sprečava međunarodnu istragu optužbi o trgovini ljudskim organima tokom sukoba na Kosovu 1999. godine. "Albanska vlada je spremna da sarađuje sa međunarodnim institucijama, kao odgovor na neosnovane tvrdnje zasnovane na nepotkrepljenim dokazima o trgovini ljudskim organima u Albaniji tokom rata na Kosovu", izjavio je Meta albanskoj agenciji ATA.

 

Meta je kazao i da je albanska vlada "sarađivala blisko i bez uzdržanosti sa Međunarodnim krivičn im tribunalom za bivšu Jugoslaviju, posebno sa istražnim timom koji je posetio Albaniju 2003. kako bi ispitao takve optužbe koje su se pokazale kao neosnovane". Albanska vlada ima čvrstu nameru da završi taj proces i tako "zatvori poglavlje tvrdnji o takvim zločinima u Albaniji jednom za svadga", dodao je Meta. Zvaničnik Ujedinjenih nacija Filip Alston optužio je prošlog meseca Albaniju da sprečava međunarodnu istragu o optužbama za mučenje, ubijanje i trgovinu ljudskim organima tokom sukoba na Kosovu i Metohiji 1999. godine, prenosi Tanjug.

 

Bez komentara

Dogodine i privatni vozovi

mar 9

Pisao GK u kategoriji Ekonomija

Beograd - Od decembra 2011. godine privatnici će moći da konkurišu za železnički prevoz putnika i robe u Srbiji. Prethodno će od Direkcije za železnice morati da dobiju licencu i sertifikat o bezbednosti.

 

Liberalizacija u železničkom saobraćaju jedan je od glavnih uslova iz trasportnog sporazuma Evropske unije i zemalja zapadnog Balkana. Vlada Srbije priprema uslove za dolazak privatnika, a u “Železnicama Srbije“ veruju da će pojava konkurencije biti dobra za njihov razvoj.

 

Generalni direktor “Železnica Srbije“, Milovan Marković, kaže da se u tom javnom preduzeću ne boje konkurencije, već da u tome vide svoju šansu: “Da iskoristimo šansu, da se nametenmo u regionu. Liberalizacija ne znači samo otvaranje pruga u Srbiji, već u čitavnom regionu i to je šansa za naše operatere ukoliko budu kvalitetniji da u regionu obavljaju prevoz. To podrazumeva mnoge tehničke preduslove i mislim da smo svesni i spremni da se osposobimo da izađemo i na druga tržišta“.

 

U “Železnicama“ veruju da će u narednom periodu modernizovati prugu na Koridoru 10 za brzinu od 160 kilomatara na sat, a za dve godine bi trebalo da stignu i novi vozovi. Prosečan voz u Srbiji ide oko 44 kilometra na sat, što je sporije nego u 19. veku. Možda će konkurencija popraviti katastrofalnu situaciju na prugama Srbije, navodi B92.

 

Bez komentara

Nabavke bez krivičnih dela

mar 8

Pisao GK u kategoriji Društvo

Kragujevac - Republički javni tužilac, Zagorka Dolovac, obavestila je Skupštinu grada Kragujevca da u dosadašnjem toku pretkrivičnog postupka nisu utvrđene činjenice i prikupljeni dokazi da je u javnim nabavkama bilo krivičnih dela.

 

Time je afera oko javnih nabavki, u Kragujevcu, koja je prošle godine prilično uzburkala javnost, dobila epilog, nekoliko meseci po završetku policijske istrage. Gradonačelnik Kragujevca, Veroljub Stevanović, kaže da je bio uveren u ovakav ishod, a da će o onima koji su aferu pokrenuli, građani Kragujevca svoj sud dati na sledećim izborima, navodi RTK.

 

Krivičnu prijavu protiv više osoba, zbog navodnih zloupotreba u javnim nabavkama, 6.jula 2009.godine, podnelo je uredništvo beogradskog Kurira, pa je Tužilaštvo u međuvremenu pribavilo potrebna obaveštenja, od Policijeke uprave u Kragujevcu.

 

Bez komentara

Pesticidi koče izvoz

mar 8

Pisao GK u kategoriji Ekonomija

Beograd – Ako Srbija se u zakone ne unese propise EU o registraciji pesticida, velika je verovatnoća da će doći do problema sa izvozom hrane, tvrde predstavnici Evropskog udruženja stručnjaka za zaštitu bilja. Novi Zakon o zaštiti bilja izglasan je prošle godine, ali je puna primena odložena naknadnim amadmanima.

 

Za registrovanje preparata za zaštitu bilja u EU potrebne su godine ekoloških i zdravstvenih ispitivanja, u desetinama različitih nacionalnih laboratorija. Međutim za registrovanje generičkih preparata, koji se uglavnom uvoze iz Kine u Srbiju, potrebno je svega nekoliko papira o ispitivanjima koja se rutinski rade na laboratorijskim životinjama – gde se vidi samo da li je herbicid otrovan ili ne.

 

"Problem sa takvim preparatima nije u aktivnoj supstanci, već nečistoćama. U generičkim preparatima u Srbiji postoji niz supstanci koje su nepoznate i koje mogu da dovedu i do narušavanja zdravlja potrošača i životne okoline“, objašnjava predsednik Evropskog uduruženja za zaštitu bilja Frikhejm Šmidhl. Laboratorije u Srbiji uopšte nisu u stanju da detektuju nečistoće u preparatima koji se registruju i zbog toga se takve analize i ne traže u postupku registracije.

 

S ECPA – srpski ogranak ECPA-e, tvrdi da su prošle godine aktivno učestvovali u donošenju novog zakona, koji je bio u skaladu sa propisima EU. Međutim, skupštinskim amadmanima, primena najvažnijih članova odložena je do 2013. godine. "Zakon je bio u skadu sa evropskim, međutim s dva amadmana je odložena primena, zbog proizvođača koji su tražili rok da dostave dokumentaciju“, kaže član IO SECPA Srbija Aleksandar Marinković.

 

Po tvrdnjama predstavnika ECPE iz EU, vrlo brzo bi moglo da dodje do kratkoročnih problema u izvozu srpskog voća, pored dugoročnih posledica po zdravlje građana, prenosi B92.

 

Bez komentara

Novosti

mar 8

Pisao GK u kategoriji Politika

Ekonomske diplomate Srbije, će od 1. aprila biti raspoređene u u 28 zemalja, među kojima su i Amerika, Nemačka i Francuska.  U Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, gde su trenutno na kursu, kažu da će ih upoznati sa poslovnim prilikama zemalja u koje odlaze, načinima na koje će animirati strane investitore i kako da uspostave što bolji kontakt. "Većina nema nikakvog iskustva u promociji, ali su to mladi, obrazovani ljudi, iz različitih vrsta industrije", kaže direktorka "SIEPE", Vesna Perić. Ekonomske diplomate prošle su kroz treninge i u Ministarstvu spoljnih poslova i ekonomije, Privrednoj komori Srbije, ali i program podizanja bezbednosne kulture, u Bezbednosno informativnoj agenciji, navodi B92.

 

 

Na vanrednim lokalnim izborima u Negotinu najviše glasova osvojila je koalicija "Za evropski Negotin- DS- SPO- dr Dragan Šurjenović" (23,11 odsto). Na drugom mestu je koalicija SPS- PUPS- JS- Ivica Dačić sa osvojenih 18,42 odsto glasova, dok je na trećem mestu lista LDP- Radmila Gerov sa 16,05 odsto glasova. Srpska napredna stranka – Tomislav Nikolić osvojila je 13,81 odsto glasova, sledi lista "Živim za Negotin" – G17 plus – Boško Ničić sa 9,49 odsto, Socijaldemokratska partija Srbije – Rasim Ljajić (6,34 odsto), pokazuju nezvanični rezultati. Glasalo je oko 47 odsto građana sa pravom glasa, a cenzus nisu prešli radikali i koalicija Demokratska stranka Srbije- Nova Srbija- Vlaška demokratska stranka Srbije, navode Tanjug i B92.

 

Bez komentara

Neslaganja o balkanskoj konferenciji

mar 8

Pisao GK u kategoriji Politika

Brisel, Ljubljana – Ideja Slovenije i Hrvatske da zajednički organizuju konferenciju zemalja zapadnog Balkana na Brdu kod Kranja, nailazi na različite reakcije u zemljama EU. Dok pojedine zemlje podržavaju taj potez, druge smatraju da bi on mogao da baci u zasenak ministarsku konferenciju EU i zapadnog Balkana, u organizaciji španskog Predsedništva Unijom, koja bi trebalo da bude održana krajem maja ili početkom juna u Sarajevu, prenela je briselska internet stranica WAZ.Euobzerver.

 

Na konferenciju koju zajednički organizuju Slovenija i Hrvatska pozvani su predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, premijer Španije Hose Luis Sapatero i Visoki komesar za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Ketrin Ešton. Diplomate iz pojedinih zemalja EU pozdravljaju odluku o održavanju konferencije, koju vide kao prevazilaženje 17 godina dugog graničnog spora i pokušaj ostvarivanja partnerstva između dve bivše jugoslovenske republike.

 

Međutim, šef italijanske diplomatije Franko Fratini juče je nakon neformalnog sastanka ministara EU u Kordobi rekao da ta konferencija "nije evropska", dodajući da je najavljena konferencija u Sarajevu jedina platforma za raspravu o zapadnom Balkanu. Prema diplomatskim izvorima na koje se poziva internet stranica, Nemačka i Francuska su za održavanja konferencije. No, u briselskim diplomatskim krugovima mogu se čit i i cinična gledišta koja sugerišu kako bi EU želela da se pitanjem proširenja Unije bave Slovenija i ostale zemlje regiona, pošto ta tema više nije prioritetna za najveću i najsupešniju regionalnu integraciju u svetu, preneo je isti medij.

 

Ministar spoljnih poslova Slovenija Samuel Žbogar juče je u Kordobi izjavio da će "na Brdu kod Kranja lideri balkanskih zemalja usvojiti saopštenje namenjeno EU u pogledu njihovih obaveza, mišljenja i očekivanja". Na konferenciji u Sarajevu pak, prema Žbogaru, države zapadnog Balkana verovatno neće dobiti konkretne ponude. Diplomate pojedinih članica EU, premaistim izvoru, takođe, dovode u pitanje odluku da Hrvatska bude jedan od organizatora konferencije, s obzirom da još uvek nije članica Unije.

 

"To će Zagrebu poslati pogrešan signal da je „de facto“ u EU iako još uvek mora da ispuni brojne uslove", rekao je sajtu neimenovani diplomata, prenosi Tanjug,  B92 dodaje da u Ljubljani dodaju da još nije dogovoren nikakav aranžman oko učešća Beograda i Prištine na konferenciji u Sloveniji.

 

Bez komentara

Opet talas poskupljenja

mar 7

Pisao GK u kategoriji Društvo

Beograd – Građane Srbije u martu očekuje novi talas poskupljenja u maloprodaji. Proizvođači i uvoznici dostavili su trgovcima nove cenovnike po kojima će do kraja meseca poskupeti ulje, kućna hemija, kozmetika, sveže mleko, neke vrste jogurta, keks, začini, džemovi, praškasti proizvodi i alkoholna pića.

 

Niže cene se očekuju jedino kod suhomesnatih proizvoda. Iz Ministarstva rada je najavljeno da će naredne nedelje početi izrada socijalnih karata kako bi građani sa najnižim primanjima imali popuste na račune za struju, telefon, komunalije, ili dobijali pomoć u hrani i lekovima.

 

Brojna poskupljenja, koja su najavljena, umanjiće promet u radnjama, koji je u januaru već pao za oko 19 odsto, u odnosu na prosek u 2009. Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne službe potrošača Srbije, apeluje na preispitivanje poslupljenja i podelu ekonomske krize, sa proizvođačima. "Pad vrednosti dinara je odavno postao izgovor. Firme koje 100 odsto materijala koriste sa srpskog tržišta ne mogu poskupljenja pravdati rastom deviznog kursa", kaže Nikolić za Betu, kao i da je za obaranje cena najvažnija konkurencija.  Tako je cena ulja od 140 oborena na 75 dinara. 

 

Predsednik Udruženja poslodavaca Srbije Stevan Avramović je izjavio istoj agenciji da roba ne može da pojeftini, kada se povećava cena struje, najavljuje poskupljenje gasa, a lokalne samouprave povećavaju i cene komunalija i iznajmljivanja reklamnih panoa: "Vlada treba da stavi moratorijum na cenu neke robu i onda neće doći do poskupljenja. O tome treba da se razgovara, jer će proizvodi iz Mađarske i Hrvatske biti znatno jeftiniji od domaćih".

 

Predsednik Unije pekara Zoran Pralica kazao je Beti da ne očekuje da će hleb u Srbiji poskupeti. On je rekao da se cena hleba u Srbiji sada kreće između 28 i 40 dinara u maloprodaji i da jedino postoji mogućnost približavanja te cenovne razlike, odnosno povećanje najniže cene. Pralica je kazao da na cenu hleba nije toliko uticalo poskupljenje goriva i struje, jer je u poslednjih godinu dana cena brašna smanjena.

 

Bez komentara