Glas Kragujevca

Elektronske novine

Чиновници одговорили «инвеститору»

jan 27

Pisao GK u kategoriji Grad

Крагујевац – У 25 телефонских разговора са општинским службеницима, у 25 градова и општина широм Србије, свега пет службеника знало је енглески језик,показало је истраживанје Курира,чији се новинар представио као потенцијални страни инвеститор.

 
Наводни «Џон Блек», у телефонском разговору са службеницима локалне самоуправе у Крагујевцу добио је на енглеском језику све тражене информације, бројеве телефона и е-маил адресе на које може да пошаље своје предлоге, понуде и питања:
 
Курир: Говорите ли енглески?
Службеник: Да. (мушки глас)
Курир: Желео бих да се распитам о могућностима улагања у вашу општину. Ја сам Џон Блек из компаније “Винд ворлд“.
Службеник: Само моменат, молим вас. (Веза “крцка“, пролази око минут)
Службеник 2: Хало. (мушки глас 2)
Курир: Овде Џон Блек из компаније “Винд ворлд“. Правимо ветрењаче.
Службеник 2: Само моменат, даћу вам неког ко прича немачки.
Службеник 3: Хало, гутен таг! (женски глас)
Курир: Не говорим немачки, већ енглески.
Службеник 3: Аха, океј, одакле зовете?
Курир: Из Британије.
Службеник 3: И са ким желите да причате?
Курир: Са неким из општине на тему могућих инвестиција.
Службеник 3: Можете ли да нам пошаљете имејл или факс.
Курир: Наравно. (redakcija@glaskragujevca.net)
 

 

Bez komentara

Izgradnja podzemne garaže od aprila

jan 26

Pisao GK u kategoriji Grad

Kragujevac – Izgradnja podzemne garaže, od 13.500 kvadrata, sa 420 parking mesta, između stare Robne kuće „Beograd“ i hotela „Kragujevac“, po projektu Direkcije za urbanizam, počeće u aprilu – saopštili su predstavnici gradske uprave, iako je deo kragujevačkih arhitekata i urbanista rezervisan prema toj ideji.

 
– Projekat je pri kraju. Trebalo da bude završen do kraja februara. Ostalo je da se reši izmeštanje starih i postavljanje novih podzemnih instalacija – kaže Zvonko Mihić, iz Direkcije za urbanizam.
 
Spomenik Milošu Obrenoviću
Za razliku od prvobitnog rešenja, koje je podrazumevalo 4 ulazne i izlazne rampe, garaža će imati 2 dvosmerna ulaza i izlaza – na zapadu, kod Bezistana i AIK banke, kao i na južnoj strani, kod nekadašnjeg hotela „Dubrovnik“, danas Rajfajzen banke. Predstoji i uređenje trga, kojim će dominirati spomenik knezu Milošu Obrenoviću, kao osnivaču moderne srpske države, u prestonom Kragujevcu, od 1818. do 1841. godine.
 
– Garaža će gotovo u potpunosti amortizovati saobraćajni kolaps u centru grada, koji je, pre svega, posledica nedostatka parking mesta. Izgradnja trga, površine 1.000 metara kvadratnih, omogućiće nesmetano odvijanje dominantnog pešačkog saobraćaja. Kada se ovaj prostor u potpunosti uredi, što podrazumeva postavljanje fontana i klupa za sedenje, grad će konačno moći da kaže da je dobio pravi trg – smatra Mihić.
 
Po rečima Nebojše Vasiljevića, člana Gradskog veća za investicije i razvoj, za izgradnju podzemne garaže zainteresovan je veliki broj investitora, kao i jedan broj banaka, koje interes vide u finansiranju možda najvećeg infrastrukturnog projekta u Kragujevcu, poslednjih 20-ak godina.
 
Upozorenja arhitekata
Arhitekta Dušan Soković, predsednik gradske Komisije za planove, međutim upozorava da se u urbanizmu greške teško ispravljaju i predlaže da se o predlogu Direkcije za urbanizam izjasni interdisciplinarna grupa stručnjaka:
 
– Ovde se ne radi o uređenju nekog periferijskog prostora, već samog centra grada, a vlast se ponaša kao da je najvažnije da vidimo hoće li dete imati plave ili crne oči, iako devojka još nije zatrudnela. Javna rasprava o predloženom rešenju počela je tek pošto je odluka doneta, što je neprimereno demokratskoj proceduri, posebno jer gradska Komisija za planove još nije videla projekat – komentariše Soković.
 
Za mladog arhitektu Zdravka Barišića nijedno rešenje „nije samo crno, ili belo“. Po njegovom mišljenju, moraju se sagledati svi aspekti, tim pre što se prethodnih godina uglavnom govorilo o podizanju nadzemnih montažnih garaža. Nema dileme da u Kragujevcu vlada saobraćajni kolaps, ali nama nisu potrebna parcijalna i privremena, već potpuna i trajna rešenja, upozorava Barišić, piše B. Kartalović, za Politiku. (redakcija@glaskragujevca.net)
 

 

Bez komentara

“Joakim Vujić ” Đuzi Stojiljkoviću

jan 26

Pisao GK u kategoriji Društvo

Kragujevac – Vlastimir Đuza Stojiljković ovogodišnji je dobitnik statuete “Joakim Vujić”, Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca, za doprinos pozorišnom životu Srbije. “Joakimov prsten” dobila je glumica Gorica Popović, za doprinos razvoju Knjaževsko-srpskog teatra i afirmaciji njegovog ugleda u zemlji i inostranstvu.

 
U obrazloženju žirija je navedeno da je Đuza Stojiljković jedan od prvih predstavnika moderne glume na srpskim scenama koji svoje umetničko delo bogati već 6 decenija originalnim stilom.
a svoj rad je dobio naznačajnija priznanja: od Sterijine nagrade do “Dobričinog prstena”.
 
Zato je logičano da se i on nađe među dobitnicima “Joakima”, među kojima su Ljuba Tadić, Mija Aleksić, Mira Stupica, Mira Banjac, Dušan Kovačević, Bata Stojković, Stevo Žigon, Petar Kralj i drugi. Nagrade će biti uručene 15. februara na svečanosti povodom Dana Knjaževsko-srpskog teatra, navode Novosti. (redakcija@glaskragujevca.net)
 
Bez komentara

TRZ uništava zaplenjeno oružje

jan 25

Pisao GK u kategoriji Vesti

Kragujevac – Tehničko-remontni zavod u Kragujevcu, krajem sedmice, počeće sa uništavanjem 1.000 pištolja i revolvera, gotovo 240 lovačkih pušaka, više od 80 karabina, 145 automatskih pušaka, oko 80 vazdušnih pušaka i 50 komada ostalog prepravljanog ili ručno izrađenog oružja, koje je zaplenila policija.

 
Deo oružja zaplenjen je iz ilegalnog poseda i od građana koji su imali dozvolu, ali im je oružje oduzeto zbog izvršenih krivičnih dela ili težih prekršaja. Pored toga, mnogi građani koji ne mogu ili ne žele da plaćaju porez oružje ustupaju državi. U kragujevačkoj Policijskoj upravi nalazi se još nekoliko hiljada dugih i kratkih cevi, kao i hladnog oružja, ali još nije okončan postupak i doneto pravosnažno rešenje za oduzimanje,prenose Vesti online. (redakcija@glaskragujevca.net)
 
Bez komentara

Буџет неликвидан, рачун без крчмара

jan 24

Pisao GK u kategoriji Grad

Град не може да плаћа обавезе, док су реални приходи сакривени и без реалне контроле, тврде у ГрО ДС.

 

 
Крагујевац – У планирању и извршавању буџета Крагујевца већ три године много је неправилности, упозорава Економиста Драган Станковић, потпредседник ГрО ДС Крагујевца, поводом ревизије завршног рачуна града, за 2010.
 
Приходи и расходи су планирани нереално, реализација је знатно нижа, средства су трошена несразмерно, супротно Закону о буџетском систему. Остварено је само 60-ак одсто укупних прихпода и тек 36 процената изворних прихода Крагујевца. Град је неликвидан и не може да плаћа своје обавезе, тврди Станковић.
 
- Пуно примера у извештају ревизора показују ненаменско коришћење средстава, неусклађеноист аката локалне самоуправе са државним актима. Много је показатеља да нису поштоване процедуре јавних набавки, да није било пописа реалне имовине и да не постоје веродостојни документи о власништву над имовином града – додаје Станковић.
 
- Део текућих прихода – порез на имовину, приходи од имовине, продаје добара и услуга – погрешно су процењени, чиме су нереално створени услови за трошење јавних средстава и неосновано преузимање обавеза – упозорио је Станковић. По његовим речима, интерна акта о платама и накнадама нису у складу са законом, тако да је из градског буџета града обрачунато и исплаћено 149 милиона динара, 39 одсто, више од прописаних права.
 
- Није било контроле рачуна за изведене радове. Не зна се ко је био овлашћен за давање налога, ни колико то кошта. Обавезе према добављачима су сакривене, нису поштовани поступци јавних набавки. Нема интерне ревизије, то јест унутрашње контроле финансија града. Стога су могуће разне махинације, које су и побројане у извештају државног ревизора.
 
- Нису евидентирани ни приходи од издавања или продаје станова. Нису обухваћене ни разне комуналне таксе, чиме су прикривени и реални приходи града, па се озбиљно сумња и како су трошена таква средства. Град много дугује добављачима, а нови Закон о финансијској дисциплини предвиђа и личну одговорност за неизмиривање обавбеза – упозорава Станковић. (redakcija@glaskragujevca.net)
 
Bez komentara

Јефтинији „пунто”

jan 24

Pisao GK u kategoriji Ekonomija

Крагујевац – Влада Србије повећала је субвенције за производњу, односно куповину путничких возила домаће производње за све типове мотора на 1.000 евра, саопштавају Фиат аутомобили Србија (ФАС).


Нова Уредба Владе Србије објављена је у „Службеном гласнику„ 20. јануара, а ступила је на снагу наредног дана. „Пунто класик” по програму „старо за ново”, уз субвенцију од 1.000 евра, „актуал” је 5.799 евра, „динамик а/ц” 9.099 евра, а „динамик ЛПГ а/ц” 7.749 евра.
 
У саопштењу се наглашава да је претходном уредбом са 1.000 евра била субвенционисана само производња, односно куповина „пунта класик„ сапогоном на течни нафтни гас (ТНГ), а са 600 евра с погоном на безоловни бензин и евродизел.

Програм „старо за ново” могу користити власници свих возила произведених пре 1. јануара 2001. године, а стара возила не морају бити регистрована ни у возном стању, преносњи Дневник.(redakcija@glaskragujevca.net)
 
Bez komentara

Крагујевачка Клиника прва са акредитацијом

jan 23

Pisao GK u kategoriji Grad

Примењени су креитеријуми по узору на развијене земље, у безбедности пацијената, са евиденцијом нежељених догађаја, у информисању, љубазности, поштовању верских уверења…

 
Крагујевац – Клинички центар у Крагујевцу, први у Србији, на властити захтев, после годину дана припрема, добио је потврду, републичке Агенције за акредитацију здравстврених установа, да испуњава 14 прописаних стандарда и 150 критеријума у здравстваној заштити региона, са 1,7 милиона становника.
 
По речима проф. др Слободана Јанковића, координатора акредитације КЦ, стандарди и креитеријуми примењени су по узору на развијене земље, као што је Велика Британија.
 
- На првом месту је безбедност пацијената, у складу са стандардним услугама и квалитетом, обавезним планом лечења, по најсавременијим достигнућима. Уведена је и евиденција нежељених догађаја, ако се догоди да пацијент падне, или добије ране од лежања – наводи проф. Јанковић.
 
Процедуре, у складу са акредитацијом, прописују и евиденцију о деловању лекова, затим превентиву болничких инфекција, одговарајући однос према пацијентима, информисање, љубазност, поштовање верских уверења…
 
- У акредитацији Клиничког центра, испитивачи су обишли све организационе јединице, упознали се са нашим радом, докуменатима, колико су пацијенти задовољни и у децембру смо добили сертификат републичке агенције– каже проф. др Слободан Обрадовић, директор КЦ.
 
Инвестиције од лета
Изградња друге фазе Хируршког блока, у који треба да се уложи 24 милиона евра, не рачунајући опрему из кредита, очекује се од наредног лета. Осим тога, проф. Обрадовић, најављује и реконструкцију Техничког блока, са новим вешерајем и кухињом. (redakcija@glaskragujevca.net)
 
Bez komentara

Raspisivanje izbora 11. marta

jan 23

Pisao GK u kategoriji Politika

Beograd – Lokalni i parlamentarni izbori biće raspisani 11. marta i "gotovo je izvesno" da će datum njihovog održavanja biti 6. maj, izjavila je predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović: "Iz ekonomskih razloga, predsednik Boris Tadić raspisaće parlamentarne, a ja lokalne izbore istog dana".

 
Po njenim rečima, "nema dileme" da je predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić kandidat te stranke za premijera Srbije. "Ako budemo na vlasti nakon izbora, najviša funkcija koja pripadne SPS-u ‘ide’ Dačiću", izjavila je, takođe Dejanovićka, koja je i potpredsednica SPS-a, za Novosti. (redakcija@glaskragujevca.net)
 
Bez komentara

Prvi Srbin na Južnom polu ponovo u Kragujevcu

jan 22

Pisao GK u kategoriji Društvo

Kragujevac – Dragan Jovović, prvi Srbin koji je osvojio Južni pol, vratio se sinoć u Kragujevac nakon ekspedicije na koju je krenuo 1. januara. Njega je na trgu ispred Skupštine grada, uz vatromet i trubače, dočakalo nekoliko stotina Kragujevčana.

 
Jovović je izvestio gradonačelnika Veroljuba Stevanovića o uspešnoj misiji nakon čega mu je uručio zastavu grada Kragujevca koja se, zajedno sa zastavom Srbije, 24 sata viorila na Južnom polu.
 
Kragujevački alpinista je sa još trojicom Rusa 16. januara u 16.50 stigao na najjužniju tačku planete prešavši na skijama 110 kilometara po ledenom snežnom bespuću. On je rekao da je osvajanje Južnog pola bio izuzetno naporan i hrabar poduhvat i da je na cilj stigao prilično iscrpljen.
 
- Posle ogromnog napora koji sam uložio da bih stigao do Južnog pola, prvo sam pomislio da se što pre dočepam toplog šatora. Tek kasnije sam bio svestan fantastičnog osećaja koji čovek doživi na osi zemljine kugle, koji ću zauvek pamtiti, rekao je Jovović. On je ispričao da ih odmah nakon sletanja na Antartik dočekala snažna snežna oluja i da su im se tokom ekspedicije, zbog hladnoće ispraznile sve baterije u fotoaparatim i kamerama.
 
- Prvog dana pohoda sam teško disao, zbog razređenog vazduha i tog dana smo prešli samo 4 kilometara. Kasnije smo se adaptirali i dnevno prelazili više od 15 kilometara, navodi Jovović, kojem se praktično zaledila šaka desne ruke, kada je 4. dana ekspedicije skinuo tri sloja zaštitnih rukavica, zbog žurbe prilikom vezivanja pertli.
 
- Za samo nekoliko sekundi,na minus 50 stepeni, osetio sam oštar bol u šaci, koja je počela je da trne. Kada sam shvatio šta se dešava, uspeo sam da snažnim kružnim zamasima ruke upumpam krv u šaku u kojoj je bukvalno počela da mi se ledi krv u žilama, seča se Jovović.
 
Kragujevački bizunismen, rođen 1958 godine u Gorwem Miulanovcu, vlasnik Takovo osigurawa i hotela na Kopaoniku, potseća da je  ekspedicija 1. januara, startovala iz čileanskog grada Punta Arensa, odakle je avionom odletela do Patriot Hilsa, a potom i do najvišeg planinskog masiva Vinson, na Antartiku. Prilikom sletanja na Antarktik avion udario u snežnu dinu, ponovo poleteo i tek u drugom pokušaju uspešno sleteo u “apsolutno belo”.
 
Jovović je, pre Južnog pola, osvojio vrhove Jongsong (7.462 m), Chukung Ri (5.565 m), Akonkagva (6.962 m) i Elbrus (5.642 m), prenose agencije. (redakcija@glaskragujevca.net)
 
Bez komentara

Гљиве на удару суше и берача

jan 21

Pisao GK u kategoriji Društvo

Храстове шуме под Копаоником већ почетком септембра завршиле вегетацију. Суша и нестручна берба све више погађају шумска станишта

 
Крагујевац – Друштво гљивара “Шумадија”, из Крагујевца, тренутно најактивније у Србији, са 20-ак сталних и 30-ак повремених активиста и 11 стручно припремљених годишњих изложби, на овдашњем Природно-матенатичком факултету, запоочело је серију зимских предавања, за потенцијалне бераче и љубитеље природе.
 
Прво предавање одржано је у просторијама МЗ Вашариште, а следеће је заказано за почетак фебруара.
 
По речима Ненада Милосављевића, из Извршног одбора Друштва гљивара “Шумадија”, најраширеније су тзв. аскомицете и базидиомицете, у које спадају и најпопуларнији вргањи и лисаичарке. За разликовање јестивих и отровних гљива неопходни су приручник и распознавање боје, мириса и укуса врста, ако смеју да се пробају, места на којем расту, у близини којих биљака, базности или киселости терена.
 
- Најскупљи бели тартуфи, којих има и по нашим шумама, на лицитацијама достижу цене и од више хиљада евра. Црни су нешто јефтинији. Има их и у Шумадији. Расту под земљом, па су неопходни добро обучени пси-трагачи, којих – бар за сада – нема много. Шитака, добра за регулацију притиска, узгаја се и у Крагујевцу – каже Милосављевић.
 
Шумадијски гљивари упозоравају – да се не поштује закон, који ограничава количине и пречник убраних вргања, на најмање четири, а лисичарки на два сантиметра. Гљиве страдају и због нестручне бербе. Многи бе знају да треба да их беру кружним покретом и на место гљиве нанесу слој хумуса, док грабуљањем по лишћу нансосе неповратну штету мицелијуму, из којег се размножавају.
 
- Настојимо да сачувамо гљиве у природи. Увек се одазивамо и општим еколошким акцијама, као што је уклањање смећа, или пошумљавање Котленика – додаје проф. др Небојша Лукић, председник Друштва гљивара “Шумадија”.
 
Др Лукић, који предаје на Факултету инжењерских наука у Крагујевцу, упозорава да су храстове шуме, под Копаоником, већ почетком прошлог септембра завршиле вегетацију, као и да је прошлогодишња суша “обрала” најбогатију јесењу бербу, какао по количинама, тако и по врстама гљива.
 
- Сведоци смо глобалног загревања и све мањих падавина, што није мимоишло ни нашу земљу. Прошла година је била посебно критична, са само трећином уобичајених падавина. То је јако погодило и гљиве, тако да практично није било јесење бербе. Због тога смо имали великих проблема и морали смо да за месец дана одложимо редовну годишњу изложбу гљива – додаје Лукић.
 
Крагујевачки гљивари, којима се придружују и други заљубљеници у природу, на основу искустава са станишта печурака, у чврстој вези и узајамној користи са шумама, стрепе од прераног опадања лишћа. Не искључују да су столетне храстове шуме можда претрпе и неповратну штету, што ће се видети тек наредног пролећа. (redakcija@glaskragujevca.net)
 
Bez komentara