O statusu nastavnika fizičkog ubuduće odlučivati škole, nastavnička veća i direktori. Na taj način izmenjena je preporuka Ministarstva prosvete, po kojoj je nastavu fizičkog, u 3. i 4. razredima osnovne škole trebalo prepustiti učiteljima i učiteljicama, a profesorima fizičke kultutre od 5. do 8. razreda. Po prethodnoj odluci, između 25 i 30 profesora fizičke kulture, u 22 osnovne škole na teritoriji grada, ostalo bi bez punog fonda časova, a nekima je zapretio i otkaz. U sličnoj situaciji našli su se i profesori likovne i muzičke kulture, kojih je manje. U kragujevačkim osnovnim i srednjim školama trenutno radi više od 200 profesora, koji nemaju dovoljan fond časova i koji bi zbog toga mogli da budu proglašeni tehnološkim viškom. Nastavnici fizičkog u Kragujevcu obratili su se gradskoj upravi za pomoć, a Udruženje pedagoga fizičke kulture uputilo je zahtev za hitan prijem kod ministra prosvete Žarka Obradovića

Početak školske godine u Srbiji nije doveden u pitanje jer će, izgleda samo jedan od 4 reprezentativna sindikata obrazovanja protestovati, i to u Beogradu, reko je ministar prosvete Žarko Obradović, u poseti Osnovnoj školi "Milutin i Draginja Todorović", gde je prisustvovao početku prvog časa za učenike 4 odeljenja prvog razreda, od ukupno 1.800 prvaka u gradu, u pratnji gradonačelnika Veroljuba Stevanovića i Radojka Damjanovića, načelnika Pkolske uprave, u Kragujevcu.

Niš – Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić i predsednik italijanske kompanije Dajtek iz Torina Đulijano Zuko potpisali su sporazum o otvaranju nove fabrike u Nišu, u kojoj će posao naći 400 radnika, a 40 odsto proizvodnje je namenjeno Fiat automobilima Srbije (FAS), u Kragujevcu.

Dinkić je najavio da će sredinom septembra početi izgradnja Dajtekove fabrike, koja bi trebalo da bude gotova do sredine naredne godine. Po njegovim rečima, Niš je dobio italijanskog investitora, prvog dobavljača FAS, van Kragujevca.

"Obzirom da Niš ima visoku stopu nezaposlenosti, ovo je lep dan i za Niš i za Srbiju, jer će nakon sporazuma koje smo potpisali sa južnokorejanskom ‘Jurom’ i italijanskim ‘Dajtekom’, posao u Nišu naći 2.000 ljudi. Naš cilj je da nastavimo dovođenje kompanija, posebno iz automobilske industrije i elektronike. Ministarstvo ekonomije i SIEPA trenutno pregovaraju sa 25 kompanija iz oblasti auto industrije, od kojih smo u Niš već doveli dve", rekao je Dinkić.

Dajtek je dobio najveće podsticaje, od 10.000 evra po svakom novozaposlenom radniku. Dajtek ima 7 fabrika širom sveta i godišnji obrt od 270 miliona evra. Iz fabrike u Nišu snabdevaće se Mercedes, Reno, Dženeral motors i Fiata. Najveći deo komponenti će se direktno izvoziti, saopšteno je iz Ministarstva ekonomije, ptrenosi Tanjug.

U isto vreme, u Kormanu kod Kragujevca, vlasnici parcela na kojima je predviđena slobodna Industrijska zona za kooperante FAS, oko čega je došlo do protesta zbog eksproprijacije, navode da je čitav poduhvat još neizvestan. (redakcija@glaskragujevca.net)

Kragujevac – Za 7 dugoročnih kredita, podignutih proteklih 8 godina, Kragujevac duguje 18,936 miliona evra, 108 evra po stanovniku. Ekonomisti i lokalni čelnici kažu da grad nije prezadužen, da uzimanje novih kredita neće predstavljati ništa alarmantno, posebno ako se imaju u vidu dugoročna investiciona ulaganja. Opozicija mešutim tvrdi da je grad u velikoj finansijskoj krizi.

Najviše obaveza za otplatu kredita Kragujevac će imati iduće godine, kada će morati da vrati 3.707.679 evra, a najmanje 2017, kada na otplatu dospeva 590.687 evra. U ovoj godini grad mora da vrati 2.175.954 evra, odnosno na mesečnom nivou iz budžeta treba za prispele obaveze izdvojiti po 181.329 evra. Zakon o javnom dugu definiše da glavnica i kamata koja dospevaju ne mogu da budu veći od 15 odsto ukupno ostvarenih prihoda u prethodnoj godini, a prošle godine grad je ostvario priliv od 4,519 milijardi dinara. Gradonačelnik Veroljub Stevanović kaže da se u ovoj godini očekuje priliv 60 miliona evra u budžet: „Na osnovu toga svako može da proceni da li je grad prezadužen ili ne. Zaduživanja ne bi bilo da prošle godine nisu umanjena transferna sredstva iz republike, od 236 miliona dinara, što sa ovogodišnjim umanjenjem iznosi 476 miliona dinara, odnosno oko 5,5 miliona evra“.

Kredit za likvidnost

Ocenu da je grad prezadužen opozicija potkrepljuje odlukom odbornika, od prošle sedmice, o novom kratkoročnom zaduživanju, od 150 miliona dinara, radi obezbeđivanja tekuće likvidnosti. Goran Kovačević, odbornik Srpske napredne stranke, ocenjuje da je grad prezadužen po osnovu dugoročnih kredita i da je suština što su svi krediti uzeti sa deviznom klauzulom. On tvrdi da je grad na kursnim razlikama za sva kreditna zaduženja već izgubio 1,7 miliona evra.

Goran Ivanović, predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke, kaže da formalno pravno grad nije prezadužen, ali da je trebalo doneti jasnije i preciznije objašnjenje zašto je neophodno novo zaduženje: „Ako je za tekuću likvidnost već sada potrebno dizati kredit, onda to ukazuje na problem punjenja budžeta i pitanje je kako će biti do kraja godine“.

Grad je zbog krize i manjeg priliva sredstava izvršio selekciju investicija, pojedine investicije je odložio ili odustao od njih. „Odustali smo od izgradnje zgrade Hitne pomoći, a prošle godine odustali smo i od izgradnje zatvorenog bazena. Ambulanta 4 trebalo je da se finansira iz sredstava NIP-a jer je raniju zgradu uzela Vlada za potrebe Apelacionog suda, i grad će do nove godine ambulantu otvoriti u zgradi ‘Vodovoda’“, kaže gradonačelnik Stevanović.

Pokriće dugoročne investicije

Profesor na Ekonomskom fakultetu dr Petar Veselinović ocenjuje da novi kredit ne predstavlja ništa alarmantno, posebno ako se imaju u vidu dugoročna investiciona ulaganja u Kragujevcu: „Jedino ako bi došlo do zaustavljanja dugoročnih investicija poput Fiata, Plaze i sličnih investicija, zaduženost grada bi moglo da postane problem. Mislim da sadašnja Lokalna uprava ima odličnu strategiju, da je dobro dugoročno osmišljena, a kredit koji je uzela za likvidnost ne ugrožava finansijsku stabilnost“.

Najviše sredstava iz kredita od 2002. godine namenjeno je izgradnji sistema za jonizaciju na Gružanskom jezeru i Operativno-tehnički centra „Vodovoda“, čak 5 miliona evra. Ostali krediti su podizani za izgradnju Šarene pijace, fiskulturnih sala, stambenih objekata, naknade za oduzeto zemljište, kupovinu zemljišta od „Zastava vozila“ i „Kamiona“, izgradnju saobraćajnica, vodovodne i kanalizacione mreže, piše Branka Kuljanin, za Blic.

(redakcija@glaskragujevca.net)

Beograd – Znato manje investicija iz inostranstva i mali izvoz trenutno su najveći problemi srpske ekonomije. Tako će dinar danas vredeti 29 para manje nego u petak. Zvanični srednji kurs biće 102,23 dinara za evro. U prvom kvartalu ove godine, u Srbiju je investirano manje od 300 miliona evra, dok je godišnji prosek do sada iznosio 4 do 5 milijardi. Rešenje za taj manjak, ekonomija i država, za sada nemaju.

"Da bi mogli da od sveta očekujemo 4 milijarde, moramo da kažemo šta očekujemo. Koliko smo spremni da uložimo u investicije i manje trošimo. Mora se stvoriti kvalitetniji poslovni ambijent za stranog investitora, bolja poslovna klima“, kaće Nebojša Savić, dekan Fakulteta za finansije, ekonomiju i adminstraciju.

Višegodišnji privredni rast Srbije bio je uglavnom zasnovan na stranom kapitalu. Deo tog novca odlazio je kroz povećanje zaduženja u inostranstvu i države i firmi, deo kroz svež investicioni kapital, a značajan iznos je bio rezultat prodaje imovine, kroz privatizaciju. Sve to sada, iz raznih razloga, izostaje, sve je više ekonomskih nego svežih deviza, dok spoljni dug raste i dovodi u pitanje dalje kreditiranje, jer i postaje rizično, tako da preostaju direktne investicije, upozorava Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta.

Osim neophodnog izvoza, koji jedino na siguran način spasava kurs dinara, priliv investicionih deviza je takođe jedan od stabilizujućih faktora. Šta se, može očekivati do kraja godine. Mišljenja su različita.

"Očekujem da će u sektoru trgovine, ove godine, bar pola milijarde evra investicija doći u Srbiju. Ne kažem novih, ali neke su već u toku. To je izgradnja novih tržnih centara, hipermarketa, Metro gradi još dva objekta u Beogradu, Veropulos završava svoj objekat“, navodi Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga. Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, međutom ocenjuje da ubuduće neće biti značajnijeg priliva stranog kapitala: "Bilo bi neophodno da se zemlja okrene štednji i stvaranju domaće akumulacije,  kao i da se sistem brže menja i olakša otvaranje novih radnih mesta“.

Lek za manjak kapitala iz inostranstva ne može se tražiti u daljim kreditima, saglasni su ekonomisti. Oni ocenjuju da su nova razvojna filozofija, proizvodnja, izlazak na svetsko tržište, manja javna potrošnja i štedljivija država, jedini dobar put za srpsku ekonomiju, navodi B92.

Beograd – Srbija će, od 2011. do 2015. godine, kroz naučne projekte, u nauku i tehnološki razvoj uložiti 800 miliona evra, izjavio je ministar nauke Božidar Đelić, prilikom potpisivanja akta o izboru, vrednovanju i finansiranju programa, za ciklus istraživanja, u tom periodu. "To su sredstva koja će biti uložena, kako bi Srbija bolje živela i da bi naučnici bolje radili. Imamo jasne prioritete u 7 oblasti, od biomedicine, preko informacionoih tennologija, do energetike i privrede", kazao je Đelić na skupu "Naučna zajednica za budućnost Srbije", u Beogradu, koji je otvorio Boris Tadić, predsednik Srbije.

"Izdvajanja za nauku i tehnologiju u Srbiji su i dalje nedovoljna, samo 0,3 odsto bruto društvenog proizvoda, što je 10 puta manje od Izraela, Švedske, ali i dosta manje od naših suseda. Prošle godine, prvi put kao Srbija, potpisali smo ugovor sa Kinom, koja svake godine povećava investicije u nauku i istraživanja, za 20 odsto", rekao je Đelić i podsetio da je prošlog meseca, nakon 30 godina, ponovo potisan ugovor i sa Sjedinjenim američkim državama, kao i da su veze sa privredom i dalje slabe, dok se emigracija talenata nastavlja.

Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji, Vensan Dežer, kazao je da će istraživanja i inovacije biti od suštinske važnosti u izazvovima koji su pred Evropom. "Budućnost Evropske unije i Srbije moraće da bude zasnovana na znanju", kazao je Dežer, pred oko 3.500 naučnika, istraživača i privrednika, premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem, sa minsitrima, predstavnicima EU i doplomatskog kora, SANU i Uvinerziteta. Dežer je naveo i da je to ključno za podizanje konkurentnosti i standarda grđana, zbog čega se u nauku mora ulagati, prenosi Beta..

Beograd – Srpski ministar odbrane, Dragan Šutanovac, u intervjuu Politici, kaže da Srbija godišnje može da izveze između 400 i 500 miliona dolara naoružanja, vojne opreme, znanja i usluga iz oblasti bezbednosti, čemu treba dodati i mogućnost dugoročnog angažovanja domaće građevinske operative, kao i plasmana poljoprivrednih proizvoda:

U 2009. dostigli smo približni rezultat kao i 1989. godine, u bivšoj SFRJ koja je bila oko 3 puta veća. To smatramo izuzetnim uspehom, ali ne i konačnim dometom. Svi pamte ugovore o prodaji tenkova Kuvajtu, koji je realizovan neposredno pred početak ratova u bivšoj SFRJ. Sada smo ponovo vrlo blizu tog rezultata. Nije nikakva tajna da je proizvod odbrambene industrije takozvani politički proizvod. Dakle, da bi mogao da se realizuje neophodno je u najmanju ruku da nemate političkih smetnji. Sama činjenica da smo protekle godine višestruko povećali izvoz i ugovaranje ukazuje ne da nemamo političkih smetnji već da imamo podršku.

Proširivanje saradnje sa NATO-om, pored bezbednosnog pitanja, treba da nam donese napredak i u naučno-tehnološkom razvoju, kao i u razvoju medicine, energetike, zaštite životne sredine…

Duboko sam ubeđen da je poseta delegacije Ministarstva odbrane Americi, kao i poseta potpredsednika SAD Džozefa Bajdena Srbiji, imala višestruko pozitivne konsekvence od kojih su trenutno najvidljivije donacije koje naš sistem odbrane dobija od SAD. Ako kažemo da je prioritetni spoljnopolitički cilj učlanjenje Srbije u EU, onda nam je svaka podrška u približavanju dobrodošla. Podsećam da je nakon posete Bajdena američka administracija jasno rekla da Srbija ispunjava obaveze prema Haškom tribunalu i time nam dala veliku podršku ka daljem integrisanju u EU.

Tokom posete Americi vodio sam razgovore i u Senatu i u Kongresu i tom prilikom sam izneo spoljnopolitičke prioritete Srbije, za koje smo dobili apsolutnu podršku. Uskoro očekujemo i posetu jedne delegacije senatora, sa Džordžom Vojnovičem na čelu, nakon koje bi trebalo da budu stvoreni uslovi za formalizovanje američke podrške Srbiji i u Senatu i u Kongresu.

U Srbiji je potvrđeno 647 slučajeva obolevanja od novog gripa izazvanog virusom A (H1N1), sa 56 smrtnih ishoda, saopštio je Institut za javno zdravlje "Batut". Po podacima Instituta za virusologiju "Torlak", na bolničkom lečenju je 516 osoba, sa oboljenjima sličnim gripu, od kojih je 25 na respiratoru. Od potvrđenih, 72 slučaja obolevanja se dovode u vezu sa putovanjem. Najčešći faktori rizika identifikovani kod umrlih su dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, gojaznost i hronična oboljenja pluća. Od 26. oktobra prošle do 2. januara ove godine potvrđeno je 486 slučajeva obolevanja od gripa A (H1N1). Najveći broj laboratorijski potvrđenih slučajeva u ovom periodu su osobe uzrasta od 30 do 64 godine, navodi Tanjug.

Najvišu građevinu na svetu, oblakoder visok 828 metara, "Burdž Kalifa", u Dubaiu, otvorio je vladar te zemlje šeik Mohamed bin Rašid al Maktum, uz vatromet. Svečanosti je prisustvovalo 6.000 zvanica i više hiljada stanovnika Dubaija i turista. Kula je uveliko nadmašla najbližeg takmaca, zgradu Tajpeh 101 na Tajvanu, visoku 508 metara. Oblakoder ima 160 spratova. To je 50 spratova više od čikaške kule Vilis (Willis Tower), najvišeg oblakodera u SAD.

Pored luksuznih stanova i kancelarija, "Burdž" ima i hotel koji je projektovao Đorđo Armani. Novi svetski rekorder je okružen desetinama manjih, takođe novih oblakodera i najvećim šoping centrom na Srednjem istoku. Projekat je napravila jedna američka firma, a izgradnju obavila korejska kompanija. Budžet za izgradnju zdanja mešovite namene – hotel, stanovi, poslovni prostor – od 334.000 kvadratnih metara, iznosio je 4,1 milijardu dolara. Prodajna cena kvadratnog metra poslovnog prostora je premašila 43.000 dolara, dok je 900 stanova rasprodato za manje od osam sati, prenosi Beta.

Beograd – Pravni tim Srbije završio je rad na protivtužbi, protiv Hrvatske, za genocid nad Srbima tokom sukoba 1991-95. godine. Tužba će uskoro biti predata Međunarodnom sudu pravde, u Hagu, saznaje B92. Pred tim sudom, pre 10 godina, Hrvatska je tužila Srbiju za genocid, saznaje B92.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da će Srbija "još malo sačekati" pre nego što tužbu protiv Hrvatske uputi Međunarodnom sudu pravde, prenosi Tanjug.

Čim budu završene tehničke pripreme, moguće i pre kraja 2009, Haškom sudu će biti predata tužba, u kojoj se navodi da su Srbi, koji su početkom 90-tih godina živeli u Hrvatskoj, bili žrtve genocida. Tvrdnje da je hrvatska vlast odgovorna za genocid biće potkrepljene pozivanjem na haške optužnice, kao i na procese koji su protiv optuženih za ratne zločine vođeni u Hrvatskoj.

Istorijski presek

U tužbi će se naći podaci o zločinima u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija “Bljesak“ i “Oluja“. Sudu će biti predočeni i podaci o žrtvama sukoba do 1995. godine i posle ratnih okršaja, kao i u pokušajima da se vrate iz izbeglištva.

Tužba protiv Hrvatske sadrži i istorijski presek srpsko-hrvatskih odnosa, sa događajima iz Drugog svetskog rata. Biće obuhvaćeno i masovno stradanje Srba u ustaškom logoru Jasenovac, navodi B92.

Predsednik Tadić komentariše da ne treba žuriti s podnošenjem protivtužbe, na zahtev Vlade, već raditi postepeno i mudro, jer se tako može ostvariti uspeh, kao što je to bio slučaj sa podnošenjem kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, ili sa viznom liberalizacijom. "Nadam se da možemo da poboljšamo odnose sa Hrvatskom", izjavio je predsednik Srbije.

Tužbe zatvaraju novu stranicu

Gostujući u vestima B92, Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog vijeća, u Hrvatskoj, rekao je da tužba i protivtužba opterećuju položaj tamošnjih Srba, kao i odnose dve države. "Najmanje što je potrebno hrvatsko-srpskim odnosima i Srbima u Hrvatskoj jeste da se to oživljava pred Međunarodnim sudom pravde", izjavio je Pupovac, prenosi Tanjug.

"Ako Hrvatska ne povuče tužbu protiv Srbije, do kraja predsedničkog mandata Stejpana Mesića, Hrvatska i Srbija treba da počnu razgovore o tome, kako bi se izbeglo da novi predsednik Hrvatske i novi odnosi budu opterećeni nerešenim problemima iz prošlosti. Sa tim je sve počelo.

Politika proizvodnje genocida, sa kojom je krenuo Slobodan Milošević, obnavljajući sećanja na istorijski genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu, a prihvatio Franjo Tuđman, donela je najviše zla u hrvatsko-srpskim odnosima. Loša prošlost, zbog tužbi, preti šansi za otvaranje nove stranice u hrvatsko-srpskim odnosima “, izjavio je predsednik Srpskog narodnog vijeća, u istoj emisiji.

Beograd – U Srbiji je danas zvanično proglašena epidemija novog gripa tipa A (H1N1), koja podrazumeva i vanredni epidemiološki nadzor, zabranu okupljanja na javnim mestima, uključujući škole i predškolske ustanove, po proceni nadležnih zdravstvenih ustanova, izjavio je ministar zdravlja Tomica Milosavljević, na pres konferenciji u Vladi.

Ministar kaže da u ovom trenutku "nema opšte zabrane te vrste".

Proglašenje epidemije, po rečima Milosavljevića, podrazumeva i vanrednu imunizaciju. Prednost će imati osobe sa hroničnim poremećajima zdravlja i deca starija od 6 meseci. Ministar dodaje da će Srbija među prvima van Evropske unije započeti vakcinaciju protiv novog gripa. Zvaničnici se nadaju da bi vakcinacija mogla da počne u prvoj polovini decembra.

Pomoćnik ministra zdravlja Ružica Nikolić za lokalne medije je, povodom spekulacija o neželjenim dejstvima vakcine protiv gripa, rekla da je ta vakcina "kao i svaki drugi lek" i dodala je da je 40 miliona ljudi do sada primilo vakcinu bez neželjenih dejstava, prenosi BBC. 

U toku dana, domaće agencije su izvestile da se broj žrtava svinjskog gripa u Srbiji, po svemu sudeći, povećao na 9, pošto su preminuli 55-godišnja žena, u Kruševcu, iz okoline, kao i težak hronični bolesnik, u Nišu.

Kragujevac -  Dva nova obdaništa, za 250 mališana, do kraja godine, znatno će rasteretiti listu čekanja u Dečjoj ustanovi “Nada naumović“, izneto je na sednici Gradske vlade, koja se saglasila sa nabavkom opreme za vrtić na Deninom brdum, za 5 miliona dinara, navodi Služba za informisanje Skupštine grada:

Kupovinom didaktičkog materijala, posuđa, posteljine, opreme za domaćinstvo i obrazovanje, učešće grada u izgradnji i opremanju dostiglo je 18 miliona dinara, dok je ministarstvo za Nacionalni investicioni plan uložilo 10 miliona dinara.

Slavica Saveljić član Gradske vlade za socijalnu politiku i društvenu brigu o deci, kaže da se na jednoj od narednih sednica očekuje i odluka o izdvajanju još 10 miliona dinara, za završetak i opremanje obdaništa u okviru Bogoslovije, u naselju Aerodrom. 

Data je i saglasnost za izgradnju otvorenog sportskog terena, za rukomet i mali fudbal, u Ilindenskoj ulici, u naselju Centralna radionica. Po rečima Nebojše Vasiljevića člana Gradske vlade za investicije i razvoj, žitelji tog naselja dobiće tako zamenu za sportski teren koji je kupio DIS komerc.