Kragujevac – U naselju Šumarice, JKP Čistoća uklonila je divlje deponije, kraj puta za Male Pčelice, u okviru akcije Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja ‘Očistimo Srbiju’. Ovih dana, očišćene su i deponije kraj Gajeve ulice, na Košutnjaku, kao i u naselju Pivara. Do jeseni, komunalci treba da uklone 152 divlje deponije, na području Kragujevca, za šta je Ministarstvo životne sredine izdvojilo 5 miliona dinara.

Šumski put kroz drvorede i bogato rastinje, zbog loših navika, pretvoren je u deponiju  dotrajalog nameštaja, guma, šuta, komunalnog i ostalog otpada. Čistoća je, prošle uklonila 700 kubika otpada. Direktor Dragoljub Grujović upozorava da se posle čišćenja prave nove divlje deponije. Zato je apelovano da se smeće više ne odlaže na ovakvim mestima. Angažovaće se više i Komunalna inspekcija, a najavljeno je i osnivanje Komunalne policije.

Tokom akcije “Očistimo Srbiju“, do polovine septembra planirano je da se uklone deponije iz 12 mesnih zajednica na području Kragujevca. Srđan Matović, gradski sekretar za zaštitu životne sredine, održivi razvoj i saradnju sa udruženjima se nada da će biti obezbeđeno još sredstava za čišćenje.

Član gradskog veća za komunalnu privredu Zoran Jovanović, koji je takođe prisustvovao čišćenju Šumarica, kaže je da su efekti očiti, ali je još važnija odgovornost za očuvanje životne sredine. Kao dobro rešenja pokazale su se pojedinačne kante za smeće, predviđene i u drugim kragujevačkim naseljima. Gde to ne bude moguće, grad će odrediti mesta za zbirno sakupljane smeća ili naći drugačije rešenje.

Kragujevac – Učesnici 11. Međunarodnog humanitarnog memorijalnog maratona mira Vidovdan 99, iz Beograda, pred Skupštinom Kragujevca, zastali su na putu od Novog Sada do Soluna i Srpskog vojničkog spomen groblja Zejtinlik, gde treba da stignu 6. jula.

”Startovali smo na Vidovdan, iz Novog Sada, sa Keja racije, a juče iz Beograda. Ispred Doma vazduhoplovstva, sa predstavnicima Vojske, Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Grada Beograda, položili smo cveće avijatičarima, palim 1999. godine”, kaže Milija Aćimović, organizator Maratona mira i direktor beogradskog Atletskog kluba Vidovdan 99.

”Kragujevac nam je u duši, uvek nas dobro dočeka. U Spomen parku u Šumaricama poklonićemo se žrtvama fašizma. Nastavićemo prema Jagodini, a u Varvarinu učestvovati u programu srpsko-grčkog prijateljstva i položiti cveće na mestu gde je od NATO projektila poginula i mala Sanja Milenković, naša matematička nada”, izjavio je Aćimović, u Kragujevcu.

”Preko Kruševca, a narednog dana Aleksinca, Niša i Leskovca, maraton će u Surdulici završiti etapu kroz Srbiju. Zatim će nastaviti preko Skoplja do Soluna. Sa konzulom Srbije Milanom Dimitrijevićem, 7. jula, odaćemo počast oslobodiocima, na Srpskom vojničkom spomen groblju Zejtinlik. Cilj nam je da Evropa, sa Srbijom, bude spokojna i bez ratova”, kaže direktor Maratona mira.

Slobodanu Radovanoviću, vršiocu dužnosti republičkog tužioca, mandat će u julu biti produžen na još godinu dana, nezvanično saznaje list “Danas“. Radovanoviću je mandat u statusu vršioca dužnosti već produžen 17. jula 2008. godine, a prvi put je imenovan godinu dana ranije, kada je dotadašnji republički tužilac Slobodan Janković penzionisan.

Za sada se, kako navodi list, ne razmišlja o drugim kandidatima za to mesto. Kako list nezvanično saznaje, Radovanović će na tom mestu ostati dok ne bude završen izbor novih tužilaca, u skladu sa Zakonom o tužiocima, čija primena počinje 1. januara 2010. Između ostalog, tada će se odlučivati i o tome ko će biti republički tužilac u narednih šest godina.Očekuje se da do kraja ove godine bude završen izbor novih javnih tužilaca, a prema predlogu Državnog veća tužilaca, u svim srpskim tužilaštvima umesto sadašnjih 687, biće 543 tužioca.

 Zaposleni u Fiatovoj fabrici na Siciliji, u mestu Termini Imereze, obustavili su rad, zbog odluke kompanije da proizvodnja automobila u toj fabrici prestane 2012. Sekretar sindikata metalaca Fiom za Termini Imereze kazao je da je štrajk „odgovor radnika na plan generalnog direktora Fiata Serđa Markijonea da zatvori fabriku“.

U fabrici Termini Imereze radi 1.700 ljudi, a u preduzećima podizvođačima ima 400 zaposlenih. Direktor Fiata Serđo Markijone kazao je da nijedna fabrika u Italiji neće biti zatvorena zbog ekonomske krize, ali da fabrika u Termini Imerezeu posle 2011. godine više neće proizvoditi automobile, već će u njoj biti pokrenut drugi proizvodni program, navodi Danas.

Rekonstrukcija kliničkih centara u Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu, Nišu biće završena do 2012, izjavio danas ministar zdravlja Tomica Milosavljević.

Ministar je na skupu Modernizacija kliničkih centara Srbije kazao da je cilj projekta da se završi gradnja tih ustanova. "Moramo da prekinemo kontinuitet da dobre projekte ne završavamo", kazao je Milosavljević i naveo da su ciljevi postizanje veće efikasnosti i boljeg kvaliteta zdravstvenih usluga. Evropska investiciona banka je 8. decembra 2006. dodelila kredit od 200 miliona evra za rekonstrukciju četiri klinička centra, a do sada su urađeni projekti, rekao je on, prenosi Beta.

 Članovi ekoloških društava “Mladen Karaman“ i EkoNeca, na Dvomostovlju, u centru Kragujevca, akcijom I Lepenica je Dunav, obeležili su dan te evropske reke. Akciji se odazvao i dr Srđan Matović, gradski sekretar za ekologiju, održivi razvoj i saradnju sa udruženjima.

Upozoreno je da je potrebna veća zaštita Lepenice, iz koje su uzeti uzorci vode, za analizu u Institutu za zaštitu zdravlja, u Kragujevcu. Predviđeni su edukacija i razgovori sa građanima naselja kroz koja Lepenica protiče, da ne bacaju otpad u njeno korito. Planirane su i tribine o kvalitetu nadzemnih i podzemnih voda, kao i akcija čišćenja Lepenoce od izvora do Grošnice.

Beograd, Kragujevac – Poljoprivredni, fitosanitarni i veterinarski inspektori Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede otpočeli su stroge kontrole zelenih pijaca u Beogradu Novom Sadu, Kragujevcu, Leskovcu, Užicu i Nišu. Fitosanitarci su uzeli ukupno 76 uzoraka voća i povrća. Paradajz, krastavac, crni luk, paprika, krompir, šargarepa, limun, banane i maline biće testirani na pesticide, a uzorci su prosleđeni akreditovanoj laboratoriji „SP laboratorija” u Bečeju.

”Rezultati će biti gotovi za pet ili šest dana i biće objavljeni na sajtu Ministarstva poljoprivrede budući da je jedan od ciljeva novog Zakona o bezbednosti hrane i obaveštavanje javnosti o kvalitetu hrane” objasnila je Svetlana Stankov, načelnica Fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede. Inspektori kažu da su pijačni prodavci sarađivali sa njima i da prilikom uzimanja zeleniša za analize nije bilo problema.

”Uzeli smo po tri uzorka. Prvi smo već poslali na analizu. Drugi se čuva za eventualnu superanalizu, a treći ostaje kod poljoprivrednika. Ovo je tek prvi korak i nastavićemo sa stalnim kontrolama” kažu inspektori. Bezbednost namirnica životinjskog porekla i uslove u kojima se one čuvaju i prodaju kontrolisali su timovi veterinarskih inspektora.Posebnu pažnju su, kažu, obratili na mlečne proizvode i živinsko meso.

”Proveravali smo da li proizvođači poseduju dokumentaciju i da li je meso deklarisano jer samo tako možemo da utvrdimo vreme klanja živine. Osim toga, kontrolisali smo i mlečne karte, u kojima je naveden zdravstveni status mlečnih grla. Svi proizvođači su imali urednu dokumentaciju i sve rashladne vitrine u kojima se čuvaju sir i kajmak su radile”, rekla je Sanja Čelebićanin, načelnica Veterinarske inspekcije, navodi Politika. (S. D.)

Kragujevac – Ovo je očito godina krize, problema, što zahteva prave poteze i nastavak investicija, što i činimo, kao i Vlada Srbije, kazao je gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović, na početku redovne pres konferencije.

Za ilustraciju, pobrojao je nastavak radova na ulicama Save Kovačevića, 1.300 kaplara, 9. maja. Do septembra treba da se proširi Avalska. Predviđen je tender za Petrovačku magistralu, koju po pola finansiraju grad i Republika i nastavak Auto-puta ka Koridoru 10, Batočini i Lapovu, iz Nacionalnog investicionog plana. Radove na Petrovačkoj magistrali i Auto-putu gradonačelnik očekuje početkom avgusta, a završetak do kraja građevinske sezone.

Ugovara se izgradnja obdaništa na Deninom brdu, privodi de kraju Fiskulturna dvorana Druge gimnazije. U Staroj Koloniji se završavaju još 2 lamale, čime će se raseliti blok prekoputa Sokolane, a do Škole ”Stanislav Sremčević” priprema se izgradnja preko 200 stanova i drugih kapaciteta, koji prevazilaze dosadašnje.

Gradonačelnik očekuje i pismo o namerama za investiciju, a uskoro i delegaciju iz Slovenije, radi izgradnje fabrike ‘Viator vektor’, u Kragujevcu. ”Priprema se ili je počela izgradnja nekoliko velikih objekata: ‘Tuša’ na Aerodtromu, ‘Globala’, stanova, prvog bloka ‘Nelt’, prekoputa ‘Plaze’, ‘Disa’, u Bagremaru”, pobrojao je Stevanović.

Što se tiče Fiata, gradonačelnik je potsetio da je u Kragujevcu u junu proizvedeno preko 1.500 automobila ”punto”. ”Plan za jul je iznad 1.900 automobila. Ulaže se u povećanje kapaciteta. Sredinom meseca se očekuje početak ugradnje dizel motora, u prisustvu potpredsednika Vlade Srbije Mlađana Dinkića, kada očekujemo odgovore na nova pitanja i šta dalje”, izneo je Stevanović.

”Koliko god to neko želeo da negira, Kragujevac je grad budućnosti, u kojem se budi konkurencija”, ukazao je gradonačelnik. Kako je kazao, uvek je postojala ”neku vrsta harange”, u sličnim situacijama, kao prilikom rušenja Stare kolonije, ili izgradnje Sajmišta. Kao da neko želi da ukalja viziju, stvarnost, prvu liniju razvoja u Kragujevcu, smatra gradonačelnik.

”Kragujevac prednjači u Srbiji, što nekome počinje da smeta. Ne razumem zašto je tako, ali oni će valjda razumeti zašto ćemo ovako da nastavimo”, poručio je Stevanović i najavio da će se grad suprotstaviti podmetanjima. ”Još jednom tvtrdim – što je lako proveriti – sve javne nabavke bile su apsolutno čiste, kao sunce”, naglasio je gradonačelnik. Najavio je i tužbe i apelovao na novinare, da doprinesu ”odbrani Kragujevca”.

Knić – Seoski turizam, u Gornjoj Gruži, na području Knića, za 18 domaćinstava, donosi veće prihode od poljoprivrede. Broj domaćih gostiju sve je veći. Ovog leta, očekuju se i prve grupne posete iz Nemačke, Norveške i Finske. Seoski turizam i u Evropi raste, nasuprot finansijskoj krizi.

U Borču, čuvenom po kršu, geološkom čudu – steni koja se uzdiže 250 metara iz pitome ravnice – kao i drugim selima, domaćini se trude da turiste privuku etno ambijentom, zdravom domaćom hranom, udobnim smeštajem i tradicionalnim šumadijskim gostoprimstvom. Turisti u Borču mogu da posete i crkvu arhangela Mihajla, koju je 1350. godine obnovio Car Dušan, u sklopu utvrđenja koje je predstavljalo jedan od većih srednjevekovnih srpskih gradova. U selu Guberevac proizvođač rakije Prvoslav Aleksić turistima nudi smeštaj u seoskom okruženju, uz mogućnost da se upoznaju sa procesom proizvodnje čuvene srpske šljivovice po evropskim standardima. Gostima se nude šetnje obližnjim šumama, branje pečuraka ali i sakupljanje šljiva. U gružanskom kraju je i manastir Kamenac, zadužbina despota Stefana Lazarevića, izgrađen u 15 veku. Sve ove znamenitosti zaintrigirale su i inostrane turistočke radnike, navodi B92.

Na slici: panorama sa Boračkog krša.

Kragujevac - Između starog i novog mosta preko Lepenice, iza spomenika Jovanu Ristiću, vreme i obilne padavine oštetili su kej, iz čije je ozidane obale  ispala veća količina kamena. Sudeći po merdevinama, popravka je u toku, samo da nedležne ne preteknu novi letnji pljuskovi, koji ovih dana ne zaobilaze Kragujevac.

Kragujevac – “Krupne tektonske ekonomske promene podudaraju se sa političkim promenama u svetu, poslednjih godina, koje su najavile kraj jednopolarnog i početak višepolarnog stvaranja sveta. Ekonomske promene će ubrzati taj proces. Daće mu čvršći sadržaj i označiti novi period u međunarodnim odnosima. Kakav će on biti, to ćemo videti. U svakom slučaju, neće biti isti kao što je bio poslednjih 18 godina, kada je ceo svet zavisio od dobre ili loše volje jedine supersile”.

Posle promocije svoje knjige “Rat koji se mogao izbeći”, u Kragujevcu, to je izjavio Vladislav Jovanović nekadašnji ministar inostranih poslova i ambasador SRJ u Ujedinjenim nacijama.

“Ove ekonomske promene označavaju i kraj shvatanja da je istorija završila sa razvojem, zajedno sa hladnim ratom, jer neoliberalizam, propovedan od novog svetskog poretka, ušao je u svoju suprotnost. Umesto da se zauvek otkloni intervencija države u tržišnu privredu, došlo se do spasavanja tržišne privrede, od strane država, što će reći do neke vrste finansijskog socijalizma. To je suprotno onome što je najavljeno posle hladnog rata i istovremeno početak ozdravljenja, ne samo odnosa i ravnoteže u svetu, nego i početak ozdravljenja shvatanja i uloge i tržišta i pojedinaca i grupa država, u stvaranju istorije, u ovim našim danima”, smatra Jovanović:

“Što se tiče naše zemlje, ona ne može da bude izuzeta od tih velikih promena… Na ekonomskom planu, ućićemo u takozvane siromašne godine. Nećemo imati dovoljno kredita i finansijske podrške iz inostranstva, za privredne projekte, ali ćemo da suzimo guber i da se mnogo više osvrnemo na štednju i vlastitu imaginativnost i rešnja, nego što ćemo se kao do sada oslanjati i na jasle iz inostranstva’’.

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Vidovdan, uz pomen knezu Lazaru Hrebeljanoviću i ratnicima u kosovskom boju, 1389. godine.

Ovaj dan duboko je urezan u srpsku istroriju, kao datum mnogih značajnih događaja, kao tajne konvencije sa Austrougarskpom 1881, sarajevskog atentata 1914, mirovnog ugovora kojim je okončan Prvi svetski rat 1919, Vidovdanskog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1921… Vidovdan se pominje i kao datum mogućeg priključenja Srbije Evropskoj uniji, 2014. godine. Povodom 620-godišnjice Kosovske bitke, ministri u Vladi Srbije Goran Bogdanović, za Kosovo i Mettohiju i Nebojša Bradić, za kulturu, borave u Zvečanu, Gračanici, na Gazimestanu i u Pećkoj patrijaršiji. Kod Leposavića, na njihova vozila bačene su kamenice, saznaju Novosti.

Vladimir Kazanevski iz Ukrajine, u Skupštini Kragujevca, primio je treću nagradu i bronzanu plaketu proteklog 14. Međunarodnog salona antiratne karikature, jer je bio sprečen u vreme te manifestacije, u oktobru.

Nagradu je uručio Saša Milenić, predsednik Skupštine grada i član saveta Salona. Kako je kazao, Kragujevac je tradicionalno mesto mirovnih okupljanja, na šta ga obavezuje i visoko priznanje generalnog sekretara UN – Grad kurir mira. Predstavnici Kragujevca učestvuju i u asocijacijama Gradovi vesnici mira, ili Gradonačelnici za mir. Salon antiratne karikature posetiće gradove pobratime Kragujevca, a biće izložan i u palati UN, u SAD, navodi Služba za informisanje grada.

Gorivo u Srbiji poskupelo je za oko 3,5 dinara po litru, odnosno za 3,77 odsto. Motorni benzini poskupeli su u proseku za 3,11 dinara po litru, a dizel goriva 3,68 dinara po litru. Litar motornog benzina i bezolovnog motornog benzina od 95 oktana poskupeo je sa 100,71 dinara na 103,72 dinara, a dizel gorivo D2 sa 88,38 dinara na 91,69 dinara.

Cena litra bezolovnog motornog benzina od 92 oktana povećana je za 2,90 dinara na 102,09 dinara, a litar evro premijum benzina poskupeo je sa 107,95 na 111,46 dinara. Eko 350 dizel poskupeo je za 3,52 dinara po litru na 94,90 dinara, eko 50 dizel za 3,76 dinara po litru na 98,64 dinara, a cena evro dizela povećana je sa 97,02 dinara po litru na 100,93 dinara. Litar lož ulja poskupeo je za 4,20 dinara i od danas košta 70,02 dinara. Gorivo na pumpama u Srbiji je prethodni put poskupelo 10. juna, kada je cena povećana za oko četiri dinara po litru. Kako je saopštilo Ministarstvo energetike Srbije, od prethodnog poskupljenja goriva u Srbiji, nafta je na svetskom tržištu poskupela za 7,02 odsto, navodi emportal.

Kragujevac, Sremski Karlovci – Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Srbije izdvojilo je još 200.000 dinara za dalju izgradnju Japanskog vrta, u kragujevačkom Eko parku Ilina Voda. Ugovor o tome, u Sremskim Karlovcima, na skupu nevladinih organizacija iz cele Srbije (na slici), koje su ispunile uslove konkursa, potpisali su ministar Oliver Dulić i Slađan Rakić, iz Eko parka.

U radu skupa učestvovali su i Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine, kao i dr Srđan Matović, zadužen za životnu sredinu, održivi razvoj i saradnju sa udruženjima, u Gradskom veću Kragujevca.

”Projekti nevladinih organizacija (NVO) moraju biti usklađeni sa glavnim pravcem politike Ministarstva. Ove godine to je akcija ‘Očistimo Srbiju’. Hoćemo da razgovaramo sa NVO-ima, da i oni ove godine imaju taj prioritet”, kazao je Dulić. Po njegovim rečima, NVO treba da se usredsrede na podizanje svesti građana, čišćenje deponija, borbu protiv zagađenja, podizanje komunalne infrastrukture i zajedničke akcije na edukaciji.

Dulić je najavio memorandum o saradnji Ministarstva i nevladinog sektora, koji bi trebalo da bude potpisan u julu, radi još bolje koordinacije, u budućim akcijama.

”Mi ćemo mnogo više sredstava, u narednim godinama, izdvajati za nevladine organizacije”, najavio je ministar životne sredine i prostornog planiranja Srbije. ”Moramo da nastupamo zajedno, u teškoj borbi da se promeni situacija u životnoj sredini, koja – nažalost – nije dobra”, naglasio je Dulić, kao i da će odnos države i navladinih organizacija biti sistematizovan.

Pajtić je potsetio da pokrajinska administracija veoma snažno podržava ekološke organizacije i potvrdio da će se takva politika nastaviti. ”Ima načina da se, zajedničkim delovanjem, potencijali iskoriste, u simbiozi lokalne samouprave, Pokrajine i Republike”, ocenio je predsednik Izvršnog veća Vojvodine, nasuprot ekonomskoj krizi.

”Ako se ozbiljno ne pozabavimo zaštitom prirode, u budućnosti će se posledice našeg nečinjenja pozabaviti nama”, poručio je Pajtić.