Kragujevac – Deca bez roditeljskog staranja, u domu “Mladost“, koja polaze u osnovnu školu, dobila su novu garderobu, od Udruženja kragujevačkih tekstilaca “Šumadija-tekstil“ i preduzetnika “Sloge.

“Svaka podrška i pomoć, na početku školske godine, u pripremi đaka,  priboru i garderobi, svakako je od velikog značaja. Deca u Domu se oblače uglavnom preko donacija. Nešto kupuju od džeparca, ili srodnika, ako ih imaju, tako da je ovakva akcija, naročito u ovom trenutku, veoma značajna, za polazak u školu“, rekla je Milanka Stevanović, pedagoškinja u Domu.

Po njenim rečima, deci bez roditeljskog staranja je potrebna ovakva solidarnost: “Ma koliko dobiju, decu smo naučili da budu skromna. Koliko se ima, toliko su zadovoljna. Svaka ovakva akcija je od dodatnog značaja, jer se deca ne razlikuju od vršnjaka u školi i zadovoljnija su“.

MIodrag Ilić, predsenik Udruženja “Šumadija-tekstil“, vlasnik dečje konfekcije “Kolibri“, izneo je da je obezbeđeno 29 kompleta dečje odeće, školskog uzrasta. “Članovi našeg Udruženja su ih namenilli deci iz Doma Mladost, koja sutra polaze u školu, da budu obučena, od glave do pete“.

Udruženje trenutno okuplja 10 tekstilnih firmi. U obezbeđivanju odeće za predškolsku decu učestvovale su 4 firme. Sledeća donacija biće za mališane od jedne do 6 godina, najavio je takođe predsednik Udruženja “Šumadija-tekstil.

“Nismo računali vrednost donacije, ali ovaj broj kompleta u veleprodaji sigurno košta 40 do 50 hiljada dinara“, odgovorio je na izričito pitanje Ilić, koji je proiteklih godina više puta očestvovao u sličnim akcijama, sada prvi put i preko Udruženja kragujevačkih tekstilaca, koji su se na taj način predstavili javnosti.

Beograd – Udruženje građana Mreža za restituciju protestvuje protiv predloga zakona o uređenju prostora i izgradnji, o katastru i izmene zakona o informisanju.

Pre protesta, koji je najavljen za danas u Pionirskom parku, poslanici će iz ovog udruženja dobiti javni poziv da ne glasaju za pomenute predloge zakona. Kada je reč o Predlogu zakona o uređenju prostora i izgradnji, koordinator Mreže za restituciji u Srbiji Mile Antić kaže da vlasti pod izgovorom masovne legalizacije poklanjaju zemljište tajkunima.

“Građani, veliki broj njih, dobijaju idealnih možda pola kvadrata građevinskog zemljišta ispod solitera gde žive, dok u isto vreme po tom zakonu povlašćenim pojedincima se poklanja i čak nekoliko miliona kvadratnih metara. I pojedinim preduzećima, kao na primer ‘Stankomu’, postoji mogućnost da se poklone na desetine ili stotine hiljada kvadratnih metara zemljišta. Taj zakon predstavlja samo jedan dokaz i pokušaj da tajkuni dobiju ono što je njima dogovoreno i obećano od strane vlasti koja ih je stvarala u proteklih dvadesetak godina ”, navodi Antić.

U Mreži za restituciju podsećaju da su svi sporni predlozi zakona doneti po hitnom postupku i da nije bilo javne rasprave o njima. Izmenu zakona o informisanju Antić vidi kao pokušaj vlasti da ograniči slobodu govora, a sva tri predloga zakona kao udaljavanje od procesa evrointegracija. On kaže da će za svaki slučaj uputiti i poziv predsedniku Srbije Borisu Tadiću da ne potpiše ove zakone ukoliko ipak budu usvojeni u Narodnoj skupštini, navodi B92.

Beograd – U Srbiji će za 15 godina oko 700 sela ostati bez stanovnika, što je više od 15 odsto seoskih zajednica. U selima Srbije – čijih 95 procenata čini ruralno područje – naročito pograničnim, žive uglavnom stariji. Na selu živi 50 odsto stanovništva i oko 40 odsto ukupnog broja mladih u zemlji, upozoravaju iz u Zavoda za proučavanje sela, prenosi Politika.

Tragom te statistike, B92 je posetio selo Donja Mionica kod Kosjerića, koje po svemu sudeći, čeka slična sudbina. Sve je manji broj mlađih žitelja, pa se staračka domaćinstva trude koliko mogu da ne zapuste imanja i voćnjake. Međutim, starost je na selu daleko teža, nego u gradu.

"Nema ko da pomogne, džaba je. Viđećete dole kada prođete, sve je to matoro i nemaš da se uzdaš. Nema ko da kupi šljive i pomogne", priča Dušanka Jovanović. "Živelo se, radilo se, kosilo se, oralo se, kopalo se, želo se… Sve je bio ručni rad. A eto kako je sada, nema ko da radi", dodaje Milić Obradović.

Jedan od retkih povratnika na selo je Dušan Jovanović, koji je ubeđen da će biti poslednji na porodičnom imanju. Njegove sinove, rođene u gradu, ne privlači seoski život. Dušan navodi da je za poslednje dve decenije broj žitelja višestruko smanjen: "Odavde je nas 18-toro išlo u osnovnu školu u Ražanu, a sada samo 4-oro đaka".

U pokušaju da ne opusti porodično imanje, porodica Ralić sagradila je lepu, modernu kuću, ali ni u njoj nema stalnih stanara kaže Panto Ralić: "Manje, više, skoro svakog vikenda smo tu, pošto živimo u Valjevu. Druga braća i sestra dolaze kad mogu. Tokom godine, možda oko 3 meseca nekog ima u kući".

Sela u Srbiju odumiru. Iako je u Donjoj Mionici sve više praznih ambara, a sve manje obrađenog zemljišta, pojedini meštani tog kraja otvorili su vrata za seoski turizam. Na taj način pokušavaju da oživljave kraj, koji ne oskudeva u prirodnim lepotama i gostoljubivim domaćinima, kao i čitava Šumadija, gde je seoski turizam takođe tek u povoju.

Na slici: Gostionica sa pansionom porodice Milošević, u Borču, pionira seoskog turizma u Gornjoj Gruži.

Beograd – Racionalizacija u prosveti biće obavljena s postojećim sredstvima, bez otpuštanja, ozjavio je Žarko Obradović ministar provete Srbije. U Uniji sindikata navode da neće početi štrajk 1. septembra, već sedam dana kasnije, ukoliko do tada ne budu uplaćene zarade zasposlenima.

Na sednici Glavnog odbora Unije sindikata Obradović je odbio da pruži detalje plana, tražeći od sindikalaca da mu još nekoliko dana veruju na reč. “Dok budem ministar neću da radim na štetu prosvete Srbije. Govorim vrlo iskreno, ali da treba neke stvari menjati, treba”, poručio je ministar. Obradović je rekao i da je sačinjen plan racionalizacije u obrazovanju, koji ne podrazumeva ni otpuštanja, ni smanjenje plata, iako postoji višak zaposlenih.

Po rečima ministra prosvete, pripremljena su tri vremenski ograničena programa: “Jedan program imamo nameru da počnemo od 1. januara, drugi od 1. septembra 2010, a treći u godini iza. Prvi bi se odnosio na rešavanje stastusa eventualnog viška zaposlenih, drugi na racionalizaciju u vezi s brojem odeljenja (182 odeljenja imaju od jednog do pet učenika) i treće je pitanje racionalizacije broja škola”, objasnio je Obradović.

Ministar prosvete nije želeo detaljnije da obrazlaže plan dok ga ne usaglasi s Vladom Srbije i predstavi Misiji MMF-a. Ozneo je i da 96-97 odst budžeta Ministarstva prosvete odlazi na lična primanja zaposlenih, a svega 3-4 odsto ostaje za sve ostalo, prenosi B92.