Brisel, Beograd - Posle višegodišnjih priprema, ministri unutrašnjih poslova i pravosudja 27 zemalja Evropske unije, na sastanku u Briselu, danas su ukinuli vize, od 19. decembra,  za gradjane Srbije, izvan Kosova, Makedonije i Crne Gore, koji imaju nove biometrijske pasoše, tako da će moći da putuju u skoro sve evropske zemlje, osim Britanije i Irske.

Vlade u Londonu i Dablinu nisu potpisnice Šengenskog sporazuma o zajedničkoj imigracionoj politici, tako da one zadržavaju pravo da same razmotre mogućnost ukidanja viza za gradjane tri bivše jugoslovenske republike, kada procene da za to ima osnova. Na drugoj strani, ukidanje viza važi i za Švajcarsku, Norvešku i Island, zemlje koje su deo Šegenskog sporazuma iako nisu u EU.

Približavanje Uniji

Francuski ministar za imigraciju Erik Beson je pozdravio odluku, opisujući je kao značajan korak u pravcu približavanja tri zemlje zapadnog Balkana Uniji. Gradjani Srbije, Makedonije i Crne Gore mogu kao turisti da provedu najviše 3 meseca na teritoriji obuhvaćenoj Šengenskim sporazumom i ne stiču pravo da legalno rade u zemljama EU, za to im je i dalje potrebna radna dozvola.

To znači da posle 3 meseca od ulaska u neku od zemalja "šengenskog prostora" moraju da izadju i da mogu ponovo da udju tek kada prodju još 3 meseca. Za državljane Albanije i Bosne i Hercegovine zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma i dalje su potrebne vize, jer kako kažu u Briselu, vlade u Tirani i Sarajevu nisu ispunile uslove kako bi se našle na "beloj Šengen listi", navodi BBC.

Šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer i ambasador Švedske Krister Bringeus čestitali su građanima Srbije ukidanje viza za EU, ocenivši da je vizna liberalizacija važan korak na putu Srbije ka evropskoj budućnosti, čiji će krajnji ishod biti učlanjenje u Uniju.

Jedinstveni prostor

Bringeus je, na konferenciji za novinare, odao priznanje ministarstvima pravde i unutrašnjih poslova, jer su za izuzetno kratko vreme uspeli da izvrše sve obaveze, uključujući izdavanje 1,4 miliona biometrijskih pasoša: „Ukidanje viza nije poklon. To je rezultat tesne saradnje Brisela i Beograda, velikih napora Evropske komisije, ali pre svega napornog rada sadašnje vlade Srbije i predsednika Srbije lično,“ rekao je Bringeus. Dežer je istakao da danas stupa na snagu Lisabonski sporazum, koji je uslov za nastavak procesa proširenja EU.

„Srbija postaje deo jedinstvenog evropskog prostora kada su granice u pitanju, što znači da je to jedan od značajnijih koraka u pristupanju Srbije EU“, kaže Nada Kolundžija, Demokratska Stranka. Balint Pastor, iz Saveza vojvodjanskih Madjara, komentariše da su mnogi radili prethodnih meseci i godina na ukidanju viza, što je jedna od najboljih vesti ove godine“. Velimir Ilić, Nova Srbija, potseća da se o ukidanju viza pregovara od 2000. godine: „Ukidanje viza je dobro i mi smo očekivali da bude znatno ranije“.

Jedino su poslanici Srpske radikalne stranke ocenili da  ukidanje viza neće doneti „nikakve posebne koristi građanima Srbije, niti će im poboljšati ekonomski položaj i doprineti boljem životu“, navodi Glas Amerike.

Izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, republičkog javnog tužioca i drugih tužilaca na dnevnom je redu 5. sednice jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije, koje je za ponedeljak sazvala Slavica Đukić-Dejanović, predsednica. Izborom će početi primena zakona, u reforme pravosuđa.

Za predsednicu najviše sudske instance, Vrhovnog kasacionog suda, predložena je Nata Mesarević, dosadašnja vršiteljka dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije, a za v.d. republičkog javnog tužioca Zagorka Dolovac, koja je bila v.d. okružnog javnog tužioca u Beogradu. Radi se o najstručnijim ljudim u tužilaštvu, kaže za B92 Nenad Konstantinović, član Odbora za pravosuđe i naglašava da je Vlada predala Skupštini predlog svih tužilaca u zemlji, ne mešajući se u izbor Državnog veća tužilaca. “Zagorka Dolovac je zaslužna što se vratio ugled u beogradsko javno tužilaštvo i jedna od najznačajnijih osoba, koja je uspela da ubedi američko pravosuđe da nam prvi put u istoriji predaju, ustupe krivični predmet slučaja Kovačević”, podseća Konstantinović.

Zemlje zapadnog Balkana neće ostati po strani kada je u pitanju dalje proširenje Evropske unije, rekao je novi evropski komesar za proširenje i susedsku politiku Štefan File, kao i da je nužno da se nastave započeti pristupni pregovori. Države zapadnog Balkana, uz Hrvatsku i Tursku, File je za "Mladu frontu dnes" označio kao zemlje koje će najčešće posećivati. Naveo je da je i ranije često boravio na Balkanu. "Bio sam na Kosovu, u Srbiji, Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj, pre svega kao ambasador pri NATO, više puta kao zamenik ministra odbrane, a takođe i privatno. Treba nastaviti započete pregovore, ali nije trenutak za nagađanja koja sledeća zemlja bi mogla da uđe u EU", rekao je novi evropski komesar za proširenje, prenosi Beta.

Inicijativni odbor za osnivanje nacionalnog veća Jugoslovena osnovan je u Subotici, a podršku mu daje čak 80.000 članova, objavila je RTV. Po saopštenju novinara Đorđe Dragojlovića, jednog od pokretača inicijative i u drugim srpskim gradovima biće osnovani odbori, kako bi se konačno formirala jedinstvena organizacija Jugoslavena. Službeni jezik će im biti Srpskohrvatski, a postoji i pozamašan broj inicijativa kojima deklarisani Jugosloveni traže prava nacionalne zajednice. Po rečima Dragojlovića, u Subotici živi 8.562 građana koji su se izjasnili kao Jugosloveni, a u čitavoj Srbiji ih ima 80.721, prenosi Jutarnji list.

Sedam sindikalnih organizacija organizovalo je juče u Ljubljani demonstracije, pod sloganom "Za dostojanstvo čoveka", sa zahtevima da se najniža plata u Sloveniji poveća na 600 evra i da se povuku sporni predlozi u okviru reforme penzijskog sistema. Radnicima iz svih delova Slovenije pridružili su se i studenti i penzioneri, a organizatori ističu da se okupilo oko 30.000 ljudi, prenela je agencija STA. Predsednik Saveza slobodnih sindikata Slovenije Dušan Semolič je izjavio da masovne demonstracije predstavlja snažnu poruku vladi da preduzme mere koje će brzo omogućiti da radnici žive bolje. Minimalnu platu u Sloveniji prima 17.503 zaposlenih, a veće plate zahteva i oko 150.000 radnika koji primaju nešto više od 500 evra mesečno, prenosi Tanjug

Beograd – "Želimo u Evropu sa svojim identitetom", rekao je predsedni Srbije Boris Tadić, u Sava centru, na izbornom skupu Jedinstvene Srbije i pozvao na jedinstvo političkih stranaka u ostvarenju strateških ciljeva Srbije – očuvanju Kosova i ulasku u EU. Tadić je naveo i da se republička koalicija na vlasti okupila oko tih ciljeva.

"Srbiji je potrebno jedinstvo i sabor svih ljudi dobre namere, koji žele da Srbija bude uređena i moderna zemlja", rekao je Tadić i poručio da izolacija Srbije nije u interesu građana i države.

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković izjavio je da je formiranje republičke vlasti sa Demokratskom strankom bio dobar potez.

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin poručio je da će Rusija pružati svu pomoć Srbiji, u zaštiti njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu. "Kosovo u srcima Rusa odjekuje istim bolom kao u vašim srcima", poručio je Konuzin.

Krister Bringeus, ambasador Švedske u Beogradu, zemlje koja trenutno predsedava Evropskom unijom, poručio je građanima Srbije da prate vesti u ponedeljak, jer se nada da će im biti saopštene dobre vesti.

Briselu se u ponedeljak održava sastanak Savet ministara EU, na kome treba da se donese konačna odluka o ukidanju viza za građane Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Nemački ambasador Volfgang Mas je na istom skupu poručio je da liberalizacija viznog režima za građane Srbije nije poklon, već nešto što je Srbija zaslužila. "To nije poklon, za te rezultate ste teško radili", rekao je Mas i ocenio da je Vlada Srbije uspela da ubrza evropske integracije zemlje i da je napredak u toj oblasti očigledan, prenosi Beta.