Beograd – Potpisivanjem zakletve da će služiti samo istini i pravdi, koju su izgovorili pred predsednicom parlamenta, za 876 sudija u sudovima opšte i posebne nadležnosti i 88 zamenika tužilaca počeo je trogodišnji mandat.

Sudije i zamenike tužilaca skupština je izabrala u utorak na predlog Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Novoizabrani nosioci sudske vlasti kažu da su spremni za rad u domaćem pravosuđu.

Snežana Malović, ministarka pravde Srbije, obelodanila je juče da su pri odlučivanju o kandidatima za pravosudne finkcije korišćeni podaci policije i BIA.

Društvo sudija i Udruženje tužilaca tvrde da je izbor bio tajan, po nejasnim kriterijumima, uz mešanje politike. Društvo sudija tražilo je i da se obelodane izvori od kojih su dobijani podaci pri odlučivanju o kandidatima, navodi B92.

Beograd – Predsednik Srbije Boris Tadić, u novogodišnjoj poruci gradjanima, ocenio je da ni nastupajuća 2010. neće biti laka, ali da se može očekivati privredni rast, jer je Srbija jedna od retkih zemalja koja je u uslovima teške ekonomske krize uspela da sačuva ekonomske potencijale.

"Nova 2010. godina neće biti laka. Biće godina u kojoj ćemo se suočavati sa teškoćama, ali biće i godina u kojoj ćemo moći da kažemo da smo sačuvali ekonomske kapacitete i potencijale", kazao je predsednik, uz ocenu da je vlada donosila dobre mere za suzbijanje posledica krize, koje će nastaviti da sprovodi i u 2010, prenosi Beta.

Sačuvan potencijal 

Premijer Mirko Cvetković izjavio je da su 2009. godine ispunjeni ključni ciljevi Vlade Srbije, koja je uspela da ublaži negativne posledice svetske ekonomske krize i da očuva ekonomske potencijale zemlje, spreči bankrotstva velikih preduzeća i banaka, masovna otpuštanja radnika i nastavi sa gradnjom infrastrukture.

Premijer smatra da su proteklu godinu obeležili “podnošenje kandidatrure za puniopravno članstvo u EU, odmrzavanje prelaznog sporazuma, beli šengen i jedna od najvećih finansisjkih kriza sa kojom smo se suočili”. Naglasio je da Srbija 2009. završava sa najmanjim budžetskim deficitom u regionu i da će direktne strane investicije do kraja godine iznositi oko 1,3 milijardi evra, što je pad od oko 25 odsto u odnosu na prošlu.

Premijer kaže i da će mu ministri danas dostaviti novu sistematizaciju radnih mesta u svojim resorima, da bi do 1. februara trebalo da budu završena usaglašavanja, posle čega počinju otpuštanja u državnoj administraciji. “Ono što ja ne mogu da vam potvrdim je da će 1. februara svi da dobiju otkaz. To će verovatno biti u sukcesiji”, rekao je premijer, prenosi B92.

Rekordan broj zakona
Skupština Srbije godinu završava sa rekordnim brojem usvojenih zakona. Uskoro predstoji i donošenje novog zakona o Skupštini, izjavila je Slavica Đukić- Dejanović, predsednica Parlamenta.

"Iako je Parlament Srbije na početku godine zbog sporosti u radu bio označen kao jedna od glavnih kočnica evropskih integracija, 2009. Skupština završava sa rekordnim brojem usvojenih zakona i prebačenom normom u ispunjavanju zahteva iz nacionalne strategije za pridruživanje EU", izjavila je Slavica Đukić Dejanović, predsednica Parlamenta, za B92.

Kao najznačajniji događaj u 2009. godini ocenila je podnošenje zahteva za kandidaturu Srbije za članstvo u Evropskoj uniji i dodala da je ponosna što je i Parlament učestvovao u stvaranju uslova za to.

Beograd – Skupština Srbije usvojila je drugi rebalans budžeta za 2009. godinu, kojim je predviđeno da budžetski deficit bude povećan za 34,3 milijarde dinara. Prihodi su smanjeni i sada iznose 614,9 milijardi, dok rashodi ostaju 719,8 milijardi dinara.

Poslanici su usvojili i izmene i dopune Zakona o računovodstvu i reviziji i Zakona o agenciji za privredne registre. Od 1. januara, finansijski izveštaji privrednih subjekata dostavljaće se samo Agenciji za privredne registre, umesto kao do sada i Narodnoj banci Srbije i Agenciji za privredne registre.

U Agenciji za privredne registre formiraće se registar finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika.

Agencija za privredne registre se obavezuje da na svojim internet stranicama objavljuje podatke o finansijskim izveštajima obveznika revizije sa izveštajima revizora i da svim korisnicima bez naknade omogući uvid u ove finansijske izveštaje.

Takođe će biti objavljivane i odluke o raspodeli dobiti, odnosno pokriću gubitaka.

Usvojen je i Zakon o dopunama Zakona o prometu nepokretnosti kojim se stvara pravni osnov za poseban način overavanja ugovora o prometu nepokretnosti i vođenje posebne evidencije o overavanju ovih ugovora, u cilju sprečavanja mogućnosti višestruke prodaje iste nepokretnosti i prevare kupaca.

Sudski činovnici će pre overe kupoprodajnog ugovora moći da provere da li je nepokretnost ranije već prodata, prenosi FoNet.

Poslanici su izabrali 876 sudija na trogodišnji mandat i 88 zamenika tužilaca.

Skupština je usvojila i zakone o vanrednim situacijama, o požarima, izmene Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, izmene i dopune Krivičnog zakonika i izmene i dopune Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.

Izmenama tih zakona pooštrena je kaznena politika za nasilničko ponašanje na sprotskim priredbama, ali i drugim javnim okupljanjima uključujući i politička, navodi Beta.

Beograd - Idemo ka Evropskoj uniji da bi podigli plate, konkurentnost naše ekonomije, da bi obezbedili investicije, da bi podigli broj radnih mesta, odgovorio je Boris Tadić, predsednik Srbije, na jedno od stotina pitanja građana, postavljenih posredstvom RTS-a.

Naše učlanjenje u EU znači povećanje šansi da nam bude bolje, znači da ćemo moći da računamo na solidarnost bogatih zemalja u budućnosti, ali to ne znači da nećemo morati da radimo. Veoma je važno da ne treba da uđemo u EU sa bilo kakvim popustom i protekcijom. Mi smo u jednoj vrsti škole u kojoj reformišući našu zemlju podižemo nivo našeg znanja i kapacitet da se borimo na međunarodnom tržištu. To što mi izvodimo reforme u prosveti, zdravstvu, pravosuđu, to ne znači da činimo zbog EU već zbog nas samih, kazao je Tadić:

Za denacionalizaciju nedostaje 200 milijardi evra

Srbija sa Kosovom želi da uđe u EU.., ne odričući se i ne odustajući nikada i ni po koju cenu od Kosova.

Pre Fiata razgovarali smo sa mnogim svetskim kompanijama, ali oni žele da mi ćutimo. Ranije se pominjao "Folksvagen" od kojeg nikada nećemo odustati da dođe u Srbiju, ali sada nije vreme jer je kriza. Njihovi predstavnici su bili i pre Fiata i razmišljali su o invensticiji. Bio je potencijal partnerstva sa po jednim francuskim i južnokorejskim proizvođačem. Mi smo želeli da u Srbiji bude najmanje tri proizvođača automobila.

Nikada nisam rekao da ću zaposliti 500.000 ljudi, nego sam rekao da je Srbiji potrebno 500.000 radnih mesta i to u prvoj tački svog predizbornog programa. Da bismo ostvarili ta radna mesta moramo obezbediti strane investicije, a da bi njih obezbedili Srbija mora jasno da ide ka EU.

Kada bi Srbija ovog trenutka vratila ukupnu imovinu koja je građanima nacionalizovana to bi našu državu koštalo oko 200 milijardi evra što je veliki problem. Srbija nema 200 milijardi evra. Veliko je pitanje da li će se imovina vraćati u formi u kojoj je nacionalizovana ili će se vraćati kroz finansijska davanja, što je pitanje koje će zakonodavac morati da reši u budućnosti. Nigde u Evropi ni to pitanje nije rešeno tako da su svi bili srećni, zato što je to nemoguće uraditi.

NATO države žele Srbiju

Apsolutno sam uveren, imajući u vidu ulogu Ratka Mladića u ratu, da mora da se nađe pred Haškim tribunalom i odgovara na optžube koje postoje… Da ne bude dileme, u Srebrenici se dogodio zločin… nakon tog zločina o Srbiji se pisalo katasrtofalno.

Srbija je donela deklaraciju u neutralnosti, ali ima još dosta prostora u okviru Partnerstva za mir. Dobro je da NATO države žele Srbiju, a Srbija će da odluči da li hoće ili neće u NATO.

Srbija se nikada neće mešati u unutrašnje stvari regionalnih država, kao što ne dozvoljava da se bilo ko meša u unutrašnje stvari Srbije. Ostajemo privrženi Dejtonskom sporazumu. Istovremeno, mi tačno znamo, kao država, i ja kao predsednik i vlada u domenu svojih ustavbnih nadležnosti na koji se način se u međunarodnoj zajednici i regionalnoj politici možemo voditi kada je u pitanju Republika Srpska.

Pažljivo ćemo sagledavati šta će Crna Gora činiti u narednom periodu prema Kosovu i Metoji i da li će doći do novog povređivanja naših prava na Kosovu i Metohiji.

Moje mišljenje je da Hrvatska ne treba da tuži Srbiju, niti Srbija treba da tuži Hrvatsku. Međutim ukoliko se ne povuče ova optužba ova akcija neće imati veliki manevarski prostor. Naravno da će uslediti kontraoptužba.