Kragujevac - Rektori tri državna Univerziteta u Kragujevcu, Nišu i Prištini, sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, potpisali su u Kragujevcu Protokol o saradnji. Protokol su potpisali rektori Univerziteta u Kragujevcu Slobodan Arsenijević, Univerziteta u Nišu Miroljub Grozdanović i u Kosovskoj Mitrovici Zdravko Vitošević.

Ministar prosvete Žarko Obradović, koji je prisustvovao potpisivanju dokumenta o saradnji univerziteta, ocenio je da će Protokol značiti mnogo za podizanje kvaliteta nastave, zbog međusobnog povezivanja, razmene ideja i poboljšanja znanja i uspeha studenata. "Ovo je pokušaj da se pripreme za ulazak u evropski prostor visokog obrazovanja, na svoj način, jer kompetencije uvek treba da postoje, a rezultat treba da bude što veći kvalitet", rekao je Obradović.

"Protokol je značajan za sva tri univerziteta, da usaglasimo kriterijume i napravimo zajedničku saradnju. Univerzitet nije samo mesto gde se stiče obrazovanje i gde se bavimo naukom, već moramo preuzeti i odgovornost za razvoj regiona", ocenio je Grozdanović. Arsenijević je dodao da će Protokol ojačati visokoškolske ustanove budu u regionu, kao i svetu što, pored ostalog, podrazumeva razmenu kadrova i pomoć u osnivanju studijskih grupa. "Ovo je plodna trilateralna saradnja, naročito značajna za najugroženiji Univerzitet u Mitrovici", ocenio je Arsenijević.

Po rečima Vitoševića, Protokol je će u narednih 10 godina doprineti razviju sva tri Univerziteta. "Za naših 10.000 studenata i oko 800 nastavnika Protokol znači novi početak", rekao je Vitošević i dodao da je Univerzitet u Prištini, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, od 17. do 24. marta posetila ekspertska grupa Evropske univerzitetske asocijacije. Jedna od preporuka te asocijacije bila je da Univerzitet u Prištini, kroz saradnju sa ostalim visokoškolskim ustranovama, treba da poboljša kadrovske potencijale, prostor i opremu za razvoj obrazovanja i naučno-istraživačkog rada, prenosi RTS.

Ženeva - U Evropskom centru za nuklearna istraživanja (CERN), blizu Ženeve, obavljen je prvi sudar subatomskih čestica, pri rekordnoj energiji, u pokušaju da se stvori mini verzija Velikog praska, koji je doveo do nastanka svemira, pre 14 milijardi godina. Eksperiment treba da omogući proučavanje prirode materije i poreklo zvezda i planeta, prenosi Rojters. "Ovo je važan prodor u nauci. Kročili smo tamo gde još niko nije zašao. Otvorili smo novi prostor za fiziku", izjavio je Oliver Buhmiler, jedan od vodećih istraživača u ovom projektu, vrednom 10 milijardi švajcarskih franaka.

Sudar je izveden pri rekordnoj energiji od 7.000 milijardi elektron-volti (sedam teravolti) i za nano-frakciju sekunde sporije od brzine svetlosti, u CERN-ovom tunelu, poznatom i kao veliki Hadronov kolajder (LHC), koji se u dužini od 27 kilometara pruža na 100 metara ispod švajcarsko-francuske granice. U najvećem eksperimentu izvedenom u svetu, dva snopa protona, krećući se ukrug u suprotnom smeru, brzinom od 99,999 odsto brzine svetlosti, sudarili su se pri rekordnoj do sada neostvarenoj energiji.

Nova era nauke

Do sudara snopova protona došlo je u jednom od najvećih i najsloženijih naučno-tehnoloških projekata preduzetih u nauci. Doprinos izgradnji tzv. Hadronskog sudarača  dali su i naučnici iy Srbije. Ceo događaj direktno je prenošen na Fizičkom fakultetu, uz objašnjenja eksperata, sa prof. dr Petrom Adžićem na čelu.

U Evropskom centru za nuklearno istraživanje kažu da će proći meseci pre nego što budu objavljena naučna otkrića iz eksperimenta, delom i zbog toga što će kompjuteri morati da sortiraju ogroman broj podataka o sudaru protona. Eksperiment je jutros bio odložen na nekoliko sati, zbog problema sa strujom, zbog čega kolajder nije bio u mogućnosti da dostigne napon od potrebnih 7.000 milijardi volti. Narednih meseci i godina, naučnici CERN-a očekuju da će eksperiment skinuti veo sa nekih od misterija kosmosa – kako je materija pretvorena u masu nakon Velikog praska i šta je tamna ili nevidljiva materija koja sačinjava 25 odsto kosmosa, prenosi Tanjug.

U jučerašnjem eksperimentu, rojevi protona sudarili su se sa tri puta većom energijom nego ikada pre. Naučnici u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja, skraćeno CERN, nazvali su današnji eksperiment "krupnim prodorom" i "početkom nove ere u nauci."

Neslaganja o crnim rupama

Veliki hadronski sudarač sagrađen je ispod zemlje, na granici između Švajcarske i Francuske, nedaleko od Ženeve. Izgradnja je koštala oko 10 milijardi dolara. U njegovim paralelnim tunelima, kojima rojevi protona lete brzinom bliskom brzini svetlosti, vladaju duboki vakuum i temperatura bliska temperaturi u svemiru. Sudari čestica izazivaju oslobađanje ogromne energije, ali u mikroskopski malom prostoru.

Svrha tih eksperimenata je pronalaženje odgovora na pitanje zašto postoji materija, zašto materije ima mnogo više nego antimaterije i kako je nastao svemir. Naučnici takođe pokušavaju da odgovore na pitanje od čega se sastoji nevidljiva, takozvana "tamna materija," od koje se prema proračunima sastoji 25 odsto svemira. Neki evropki i američki naučnici upozoravali su da bi sudaranja čestica tako visoke energije mogla da stvore mikroskopski malu "crnu rupu," koja bi mogla da se prošire i proguta zemlju. Ali naučnici koji izvode eksperimente u sudaraču nazvali su ta strahovanja smešnim, potseća Glas Amerike.

Kragujevac – Ambasador Portugala u Srbiji Luis de Almeida Samapajo najavio je danas u Kragujevcu da će Srbiju na jesen, posetiti visoka delegacija te zemlje, predvođena premijerom, sa brojnim privrednicima, povodom stogodišnjice od potpisivanja prvog međudržavnog ugovora dve zemlje. Srbija i Portugal treba da jačaju ekonomsku saradnju, kazao je de Almeida, kao i da čini velike napore kako bi mobilisao portugalske privrednike da investiraju u Srbiji.

Ambasador Portugala je rekao da njegova zemlja želi da u što skorije vreme vidi Srbiju u Evropskoj uniji gde i pripada. Sa dekanom kragujevačkog Filološko umetničkog fakulteta (FILUM) Slobodanom Štetićem de Almeida je  potpisao sporazum o pokretanju fakultativne nastave portugalskog jezika, za koju se prijavilo oko 150 studenata. Povodom saradnjie sa kragujevačkim Univerzitetom de Almeida je izjavio da je krajnji cilj da se na FILUM osnuje katedra za portugalski jezik i da će već ove godine jedan broj kragujevačkih studenata posetiti Portugal, navodi FoNet.

Ambasador Portugala je u Skupštini Kragujevca razgovarao sa članom Gradskog veća za nauku i saradnju sa Univerzitetom Nadom Milićević i zamenikom predsednika Skupštine grada Miodragom Nikolićem. De Almeida je rekao da u Portugalu postoje velike simpatije za Srbiju i srpski narod, zbog međusobne sličnosti, prenosi Služba za informisanje Skupštine grada.  

Nakon višemesečne polemike, poslanici Skupštine Srbije pokrenuli su raspravu o predlogu deklaracije, kojom se osuđuje zločin nad Bošnjacima, u Srebrenici, 1995. godine. Kao što se i očekivalo, debata je izuzetno burna. Većina opozicionih stranaka odlučno se protivi dokumentu, koji nisu prihvatili ni svi poslanici vladajuće većine. Tesna većina za kontroverzni dokument je izgleda ipak obezbeđena, nakon što je tekst konačno podržao i lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković-Palma.

U ime vladajuće većine, predlog je obrazložila Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe Za evropsku Srbiju. "Osudjujući stravičan zločin u Srebrenici nad bošnjačkim stanovništvom, odajući poštu žrtvama i izražavajući saosećanja sa njihovim prodicama mi danas uzimamo odgovornost da sa budućih generacija skinemo teško breme koje su nam ostavili pojedinci", istakla je Kolundžija.

SNS još se nije izjasnila da li će podržati Predlog deklaracije o Srebrenici vladajuće kolacije, ali je danas podnela sopstvenu Deklaraciju o osudi svih zločina počinjenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji i posebno zločina u Srebrenici.

Poslanik DSS Jovan Palalić ocenio je da predložena Deklaracija o Srebrenici stavlja žig na Srbiju, a ne na pojedince koji su počinili zločin 1995. godine i da je pogubna za Srbiju. Poslanik Bošnjačke liste za evropski Sandžak Esad Džudžević izjavio je da je prava mera osude zločine u Srebrenici rezolucija Evropskog parlamenta, koju bi trebalo da usvoji i Skupština Srbije. Džudžević je rezoluciju EP pročitao za govornicom i zatražio je da se 11. jul proglasi Danom sećanja na žrtve zločina u Srebrenici.

Dragan Vasiljković, poznatiji kao kapetan Dragan može da bude izručen Hrvatskoj, odlučio je Vrhovni sud Australije, koji je poništio odluku Saveznog suda, po kojoj u Zagrebu ne bi imao pravdeno suđenje, zbog političih uverenja. Odluka Vrhovnog suda otvara put za izručenje Vasiljkovića Hrvatskoj, koja ga tereti za ratne zločine navodno počinjene početkom devedesetih godina prošlog veka.

Dragana Vasiljkovića roditelji su doveli kao dete u Australiju, iz koje se početkom devedesetih godina vratio u Srbiju, gde je postao paravojni komandant. Pre 4 godine uhapsila ga je australijska federalna policija, na osnovu ekstradicionog zahteva hrvatske vlade, koja želi da ga sasluša zbog navodnih ratnih zločina. U vreme dok je bio paravojni komandant, bio je poznat po nadimku Kapetan Dragan.

Optužen je da je zlostavljao ratne zarobljenika i da je predvodio jedinicu poznatu kao "Crvene beretke", koja je progonila hrvatsko stanovništo iz njihovih domova. Vasiljković, koji se svojevremeno profesionalno bavio golfom, odbacuje sve optužbe. Suprotstavio se zahtevu za izručenje, a australijski Savezni sud prvobitno je odlučio ga ne treba izručiti Hrvatskoj, zbog mogućnosti da na nepristrasnost procesa utiču njegova politička uverenja.

Nakon žalbe australijske vlade, tu odluku sada je poništio Vrhovni sud, čime je otvoren put za ekstradiciju. Povodom odluke australijskog Vrhovnog suda, prijatelj Vasiljkovića i saradnik njegovog pravnog tima Ilija Glišić izjavio je za BBC da pravni tim nije zadovoljan odlukom, ali da je ona očekivana. Vasiljkovićevim zastupnicima preostaje da ulože još jedan apel, ministru unutrašnjih poslova, navodi britanski javni medij.

Beograd - Predsednik Srbije Boris Tadić upozorio je da svaka politička zloupotreba decentralizacije može proizvesti suprotan efekat – destabilizaciju zemlje. Otvarajući u Skupštini Srbije prvu Nacionalnu konferenciju o decentralizaciji, Tadić je kazao da Srbija mora pronaći nova rešenja, jer se ne može oslanjati na modele iz prošlosti, ili iz Poljske, Nemačke, Španije.

"Svaki pogrešan pristup decentralizaciji je opasan i može proizvesti kontraefekat i, umesto poboljšanja društva, možemo doći u situaciju da izazovemo šok", upozorio je Tadić.

Dugotrajan proces

Poručio je i da je decentralizacija dugotrajan proces za koji se društvo mora pripremiti opsežnim radom na polju saobraćajne i telekomunikacione infrastrukture. "Svaka tema o decentralizaciji i novoj promeni ustava je izlišna ako se ne stvore materijalne i fizičke pretpostavke", smatra Tadić. Po njegovim rečima, to je dugotrajan društveni proces koji zahteva "plan bolji od svakog koji je Srbija do sada imala".

Predsednik Srbije je istakao da je najveći državni problem depopulizacija i migracija iz pojedinih krajeva, na šta decentralizacija mora da pruži efikasan odgovor i rešenje. "Teritorijalna organizacija Srbije treba da omogući funkcionisanje života u svim delovima zemlje. To se ne može učiniti preko noći i ako se oslanjamo na princip želja", naveo je Tadić.

Drugi najveći problem Srbije, kako je istakao, je "destrukcija" obrazovnog sistema, koja već ima dalekosežne posledice. "Investicija u obrazovanje i nauku je investicija u budućnost i nikakva decentralizacija nam ne može pomoći ako ne ulažemo u obrazovanje. Ako nemamo svoja sredstva, moramo da se zadužujemo, da ulažemo u budućnost", rekao je Tadić.

Ministri finansija i ekonomije, Diana Dragutinović i Mlađan Dinkić, složili su se da je Srbiji neohodna decentralizacija, a da je taj proces nemoguć bez fiskalne i političke decentralizacije.

Podrška EU

Evropska unija (EU) pozdravlja nameru Srbije da sprovede reforme i da se decentralizuje. To se odslikava u prošloj, sadašnjoj i budućoj pomoći koju Unija u tom smislu daje Srbiji, izjavio je Vensan Dežer, šef delegacije EU. Podsetio je da je ta pomoć, samo u finansijskim sredstvima, iznosila više od 200 miliona evra.

Ukazao je da ni EU nema opšteprihvaćeni model decentralizacije i da svaka država članica primenjuje sopstveni model, pa tako i Srbija treba da pronađe sistem koji će njoj najviše odgovarati. "Ključni princip je subsidijarnost, odnosno da se sve odluke donose na nivou što bližem samim građanima", rekao je Držer i dodao da decentralizacija treba građanima da donese "više vlasti i više odgovornosti".

Po rečima Dežera, lokalne vlasti moraju da budu sposobnije i odgovornije, a neophodan je i "izborni okvir za decentralizaciju". Dežer je rekao da Ostaje da se radi na tri glavna domena: jasnom raspoređivanju zadataka, transferu vlasništva i fiskalnoj decentralizaciji, poručio je šef delegacije EU u Srbiji.

Zamenik šefa Misije OEBS Tomas Mur rekao je da je cilj decentralizacije da se građanima približi vlast i da OEBS to smatra vitalnim delom podrške koju pruža Srbiji. Po njegovim rečima, decentralizacija će doneti i ekonomsku dobrobit, u vidu razbijanja monopola, ali i političku, u direktnijem učešću u donošenju odluka, koje utiču na život, pfrenose Tanjug i B92.