Kragujevac – Na prvom kongresu o ruralnom turizmu, u Kragujevcu, razmenjena su iskustva sa iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Belgije, Rumunije i Letonije. Dijana Katica, iz Udruženja Hrvatski farmer je izjavila, za B92, da je prijatno iznenađena turističkom ponudom srpskih sela. U seoskim domaćinstvima Srbije ostvareno je više od 250.000 noćenja, 20-tak odsto stranih gostiju.

Raspravljalo se i na koji način razvoj seoskog turizma može da zaustavi odumiranje sela, u organizaciji belgijske humanitarne organizacije Karitas i Privredne komore Beograda, u saradnji sa udruženjem za seoski turizam Srbije i Gradom Kragujevcem. Svetska turistička organizacija i još 4 agencije učestvuju u realizaciji projekta "Održivi turizam za ruralni razvoj u Srbiji", što bi trebalo da dovede do strategije, koju treba da usvoji Vlada Srbije.

Projekat finansira španska Vlada, sa 4 miliona dolara. Za dve i po godine, osim smernica za razvoj seokskog turizma, biće obezbeđena i obuka domaćinima koji započinju posao, izjavila je Ljubica Milojević, predstavnica Svetske Turističke organizacije u Srbiji. Strategija će biti primenjena naredne godine, kroz pilot projekte, u selima centralne i istočne Srbije, na Staroj planini, južnom Banatu i donjem Podunavlju.

Veliki broj domaćinstava već se bavi seoskim turizmom, ali je za dalji razvoj neophodna podrška države, kaže Zlatana Petrović zadužena za seoski turizam u Turističkoj organizaciji Srbije.

Beograd, Kragujevac - U pripremi  je nekoliko lokacija u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, na kojima će se graditi jeftini stanovi, po modelu na prostoru beogradske kasarne "Stepa Stepanović", u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i u dogovoru sa Vojskom, izjavio je Oliver Dulić, ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Srbije. Po njegovim rečima, uskoro se očekuje tender za izgradnju 5.000 jeftinih stanova, u Beogradu, gde radovi treba da počnu krajem avgusta ili početkom septembra.

Ministar je rekao da Građevinska direkcija sprovodi procedure koje se tiču obezbeđivanja finansiranja projekta. "Namera nam je da pre svega rade domaći izvođači i da stanovi budu prodati što pre. Lokacija u Beogradu je fantastična, stanovi će biti predivni, radiće se od kvalitetnih materijala, za poznatog kupca, legalni, uknjiženi i njihova cena će biti maksimalno 1.290 evra po kvadratu", istakao je Dulić.

Po njegovim rečima, mnogim gradovima građevinska preduzeća pokrenula su postupke za finansiranje izgradnje jeftinih stanova, koja će početi u narednim nedeljama i mesecima, kao u Obrenovcu. "Imamo para i pozivamo svakog ko hoće da gradi da se priključi ", poručuje Dulić.

Ministar ocenjuje da je građevinska industrija u Srbiji  pogođena svetskom finansijskom krizom, velikim problemima u finansiranju novih projekata, lošom situacijom na tržištu nekretnina, dugovanjima… Planirani su razgovori sa više ministarstava da se ove godine u okviru podrške građevinskoj industriji počne renoviranje ili izgradnja sportskih objekata, bolnica i škola: "Na raspolaganju smo da pomognemo svakome ko je spreman da investira u različite objekte i hoće da radi".

Ministar je pozvao zainteresovane da iskoriste mogućnost etapne gradnje, koja podrazumeva da se na osnovu lokacijske dozvole i tehničkog overenog projekta konstrukcije, bez čekanja na druga dokumenta, može ući u gradilište i početi gradnja skoro do krovne konstrukcije, iako još nije dobijena građevinska dozvola za ceo objekat. Dodao je i da su sve lokalne samouprave dužne da omoguće etapnu gradnju, navodi Tanjug.

Kragujevac – Fiat automobili Srbija (FAS) ove godine mogli bi da proizvedu i oko 30.000, iako je u planu 20.000 “punta“. Direktor korporativnih komunikacija Đuzepe Zakarija kaže da je došlo do blagog pada prodaje, u odnosu na 2009, kada je osvojeno 55 odsto domaćeg tržišta, ali da se “punto“ ipak dobro prodaje: "Svi znamo da kriza još nije prevaziđena, ali se nadamo da ćemo moći da proširimo proizvodnju, jer je naš cilj izvoz na obećavajuća tržišta severne Afrike i istočne Evrope. Srbija prati sudbinu drugih evropskih tržišta, ali pokazuje znake laganog oporavka".

Zakarija kaže i da je prošle godine osvojeno više od polovine domaćeg tržišta, zahvaljujući programu Vlade Srbije "staro za novo" i što je " punto" prihvaćen kao domaći automobil: " Nakon velikog uspeha, normalno je da ove godine dođe do blagog pada prodaje, ali automobil se i ove godine prodaje, a pokrenuli smo i kampanju sličnu onoj ’staro za novo’, koja će biti aktuelna do kraja juna i koja bi trebalo da podstakne prodaju".

Od kraja 2012, očekuje se najmanje 200.000 novih modela automobila godišnje, namenjenih izvozu. Moguća je proizvodnja i 300.000 vozila, ako dozvole uslovi na tržištu, dodaje Zakarija: "To će biti lep automobil, po izgledu i ceni veoma konkurentan na tržištu, u vrhu tehnološkog razvoja. Automobil koji će biti u stanju da se nosi uspešno sa konkurencijom na svetskom tržištu“. Zakarija očekuje da će se takvo moderno, pouzdano i pristupačno vozilo probiti na tržištu.

"Reč je o automobilu koji je namenjen izvozu, uključujući i SAD i koji bi trebalo značajno da poboljša platni bilans Srbije. Nameravamo da od Srbije napravimo pravi automobilski centar. To bi bio veliki podsticaj razvoju Srbije, koja prvo mora da prevazidje tehnološki jaz od 20 godina, naročito u industriji automobila", objašnjava Zakarija. FAS nastoji da, sa stranim kompanijama, pomogne srpskim kooperantima da uspostave svetske standarde i osvoje 51 odsto udela u proizvodnji, kao uslov lakšeg plasmana u Rusiji i drugim zemljama, navodi Tanjug.

Beograd, Kragujevac - Matjaž Kovačič, predsednik Upravnog odbora Nove kreditne banke Maribor (NKBM) – koja je u martu dokapitalizovala kragujevačku Credi banku sa 10 miliona evra i postala većinski vlasnik – najavljuje da će ona postati “moderna, tržišna i konkurentna, sve što nije bila. Očekujem da će u narednih nekoliko godina njena produktivnost biti samo pet puta manja od NKBM, umesto 25 puta kao sada“, kaže Kovačič.

Predsedništvo mariborske banke, organizovalo je u Srbiji sastanke sa oko 60 slovenačkih privrednika, o privrednom ambijentu. NKBM nameruava da dugoročno investira u Srbiju, navodi Kovačič: „Već smo plasirali oko 160 miliona evra, u kompanije koje rade u Srbiji. Sada želimo da pojačamo ovdašnji položaj naše banke. Verujem da ćemo uspešno sarađivati u razvoju potencijala Credi banke“. NKBM je druga banka u Sloveniji, sa obimom posla u bankarskom sektoru od 5 milijardi evra. Kovačič ukazuje na ambicije da proširi poslovanje van Slovenije, na oko 20 odsto od ukupnog prihoda.

Domaćin slovenačkim privrednicima bio je i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, koji je istakao da je saradnja između Slovenije i Srbija izvrsna i da u Srbiji radi oko 500 slovenačkih kompanija. „Slovenija je u Srbiju investirala oko 750 miliona dolara, a samo u auto industriji privrednici iz ove zemlje zaposlili su oko 6.000 radnika“, rekao je Dinkić. Privrednici su juče, nakon sastanka u Beogradu, posetili Kragujevac, sedište Credi banke i kompanije Fiat automobili Srbija, navodi Danas.

Beograd – Ova i 2011. biće dve teške godine za građane Srbije, zbog usporenog rasta i oporavka privrede, kaže Albert Jeger, šef misije Međunarodnom monetarnog fonda (MMF).

Penzije i plate u javnoj upravi biće zamrznute do kraja godine, ali će najugroženijima biti isplaćena jednokratna pomoć. Povodom 4. revizije aranžmana, MMF je odobrio je Srbiji povećanje deficita budžeta na 140 milijardi dinara, odnosno na 4,8 odsto bruto-društvenog proizvoda (BDP), zbog slabijih budžetskih prihoda.

Još 380 miliona evra od MMF

Ministarka finansija Diana Dragutinović kaže da je rebalans budžeta neophodan i da će najverovatnije biti usvojen u poslednjem kvartalu ove godine. Po njenim rečima, dogovor Vlada i MMF omogućiće Srbiji da povuče 380 miliona evra. "Fiskalni deficit biće finansiran trezorskim zapisima veće ročnosti. Država već sada izlazi iz kratkoročnih hartija, a strategija je da se emituju hartije ročnosti od godinu, dve i tri godine", objasnila je Dragutinović i dodala da Srbija ne razmišlja o eurobondu, odnosno o emisija hartija na starnim tržištima, kako bi finansirala deficit budžeta.

Ministarka finansija najavila je da će na osnovu sporazuma sa MMF-om u aprilu i oktobru 2011. i aprilu 2012. u javnom sektoru biti uvedena polugodišnja indeksacija zarada i penzija. "Od javnih preduzeća i preduzeća čiji je vlasnik Srbija, a koja su ostvarila profit veći od planiranog biće izdvojeno 6,5 milijardi dinara za isplate najugroženijim kategorijama stanovništva – penizionerima, zaposlenim u javnim službama i siromašnim opštinama", objasnila je ministarka finansija. Prema dogovoru, isplatiće se i zaostale zemljoradničke penzije.

Da bi Izvršni odbor MMF, krajem juna, odobrio 4. reviziju stend baj aranžmana, Vlada mora Skupštini dostavi predlog Zakona o penzijama i da broj zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi smanji za 10 odsto, što je dogovoreno u decembru, rekao je Jeger. "Verujemo da ovi preduslovi mogu da budu ispunjeni na dogovoreni način i na vreme. Ukoliko to ne bude moguće, revizija neće biti završena i mi ćemo se vratiti u avgustu za sledecu reviziju pa bismo pokušali da iskombinujemo četvrtu i petu reviziju baš kao što smo uradili i sa revizijama prethodne godine", objasnio je Jeger.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je međutim, da nema razloga da se dogovor ne ispuni. "Deset godina od kada je Srbija obnovila odnose sa MMF-om nije se desilo da Srbija zaključi sporazum, a da se ne ispuni prethodna obaveza koja je uslov za sednicu Borda, tako da nema nikakve bojazni da bi se to moglo ovog puta dogoditi posebno ako znamo da je taj zakon gotov još pre 3 meseca", naveo je Dinkić. Istovremeno, ministarka Dragutinović je iznela da je dogovoreno da se do septembra odloži donošenje Zakona o fiskalnoj odgovornosti, koji će omogućiti smanjenje javne potrošnje na 41 odsto BDP-a za 4 godine i smanjenje deficita.

Smanjene procene rasta

U sporazumu su revidirane očekivane stope ekonomskog rasta sa 2 odsto, na 1,5 procenat u ovoj godini i na 3 sa ranije planirana 4 procenta u 2011. godini, kazao je Jeger. "Dobra vest je da je privreda nastavila da se oporavlja, ali nije dobra vest da je taj oporavak sporiji nego sto se očekivalo. Zbog toga smo i revidirali procenu rasta BDP-a sa 2 na 1,5 odsto u ovoj godini . I dalje verujemo da će rast BDP u sledećoj godini dostići 3 posto, što svakako nije dovoljno. Verujemo da će 2010. i 2011. godina biti vrlo teške za srpsku ekonomiju. Sa tim moramo biti realni", naglasio je Jeger.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić veruje da se "mračne" prognoze neće ostvariti. "Želim da vas podsetim da je MMF čak 3 puta menjao svoje projekcije tokom aranžmana, tako sam prilično ubeđen da će sledeći put kada dođu, u avgustu, izaći sa drugom projekcijom. Iz kog razloga? Pa budžetski prihodi su bolji nego ranije. Obzirom da smo vrlo konkurentni u odnosu na mnoge zemlje zapadne Evrope, očekujemo gašenje fabrika u tim zemljama i njihovu selidbu u Srbiju", rekao je Dinkić

Ciljana inflacija u ovoj godini ostaje, na ranije predviđenih 6 odsto, plus – minus 2 procenta, a naredne godine 4,5 odsto, plus minus 2.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić predočio je da će sporazum sa MMF omogućiti realizaciju paketa socijalne pomoći u vrednosti od milijarde i 450 miliona dinara. On je rekao da će biti izdvojeno 252 miliona dinara za narodne kuhinje – 69 postojećih i 10 novih. Takođe biće odvojen 131 milion dinara za 53.300 lanč paketa osnovnih životnih sredstava i higijenske pakete za stara lica i seoske porodice. Predviđena je i pomoć porodicama u tzv. sivoj liniji siromaštva, koje su siromašne ali ne ispunjavaju uslove za dobijanje socijalne pomoći i za tu namenu biće odvojeno 100 miliona dinara.

Takođe je predviđeno i 400 miliona dinara za socijalne usluge na lokalnom nivou u 48 najnerazvijenijih opština što podrazumeva pomoć u kući, osnivanje gerontoloških centara i pomoć deci sa smetnjama u razvoju. Ta sredstva treba da doprinesu da se u potpunosti pokriju predviđeni dečiji dodaci i porodiljske naknade za koje svake godine nedostaje oko 500-600 miliona dinara, naveo je Ljajić.

Ministar Dinkić precizirao je da je sa MMF dogovorena isplata bonusa u javnim službama u vidu regresa za godišnji odmor, do 5.000 dinara, koju neće dobiti pomoćnici ministara. Isti iznos dobiće i penzioneri sa najnižim primanjima. Za Božić, predviđena je isplata još jednog bonusa, od po 5.000 dinara, što je već dogovoreno sa prosvetom i zdravstvom.