Kopaonik – Biznis forum na Kopaoniku, poznat i kao "Srpski Davos", koji se bavio pitanjem Srbije posle izlaska iz krize, otvorio je premijer Mirkom Cvetković, poručujući da još ne postoje pouzdani podaci da Srbija izlazi iz krize. "Ipak, postoji niz pokazatelja koji nas navode da sa optimizom očekujemo taj trenutak", dodao je Cvetković.

 

Ključni izazovi u 2010-toj – prema rečima premijera – biće zaustavljanje porasta nezaposlenosti, povećanje domaće potražnje i makroekonomska stabilnost, sa fokusom na inflaciju i kurs dinara. Ciljevi Vladine politike u ovoj godini biće stabilnost domaće valute, smanjenje javne potrošnje, očuvanje socijalne sigurnosti, nastavak reforme javnog sektora, borba protiv korupcije i  kriminala, ali je ključna stvar rast privredne aktivnosti. Pri tome, kako kaže Cvetković, planirani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), od 2 odsto, nije dovoljan:

 

"Ako ne budemo uspeli da ostvarimo veći rast od 2 odsto u ovoj godini, to će za nas i dalje biti vrlo slično godini krize, jer se neće imati veći osećaj nekog boljitka koji se ostvario. Nama je potreban rast od najmanje 5 ili 6 odsto godišnje, ukoliko želimo da idemo napred".

 

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da će predložiti Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) odmrzavanje plata u javnom sektoru po umerenoj formuli, što će državu koštati oko 10 miliona dinara, ali će značajno uticati na povećanje domaće potrošnje. Dinkić kaže da njegovo ministarstvo ima plan kako da pomogne građanima u ovoj teškoj situaciji – a istovremeno i poveća potražnju:

 

"Ministarstvo ekonomije će uskoro predložiti Vladi model subvencionisanih keš kredita za građane u iznosu do 3.000 evra, za ljude koji spadaju u srednju klasu, ili ljude sa nižim primanjima. Dakle, za te kredite neće moći da konkurišu bogati građani. Banke bi ih odobravale, država subvencionisala kamatu. Ideja je da budu dinarski, na period od 3 godine, sa godinu dana počeka".

 

Ministarka finasija Dijana Dragutinović se, pred privrednicima na Kopaoniku, založila za poresku reformu kojom bi se povećali porezi na potrošnju, a smanjili porezi na plate.

 

Guverner Radovan Jelašić je upozorio da privredni rast zasnovan na prekomernoj domaćoj potrošnji može dovesti do grčkog scenarija: "Bilo bi u najmanju ruku neodgovorno da dođe do povećanja penzija i zarada isključivo na osnovu povećanog zaduživanja. Trebalo bi da imamo realno prihode – poreski prihodi bi pre svega trebalo da budu povećani i iz toga da dođe do povećanja".

 

Biznis forum na Kopaniku organizovali su, uz podršku Vlade, Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih direktora. Najavljeno je više od 450 učesnika iz zemlje i inostranstva, od kojih će 80 učestvovati u radu okruglih stolova, prenosi Glas Amerike. 

Investitori i iz Italije

Kompanije iz Nemačke, Italije, Grčke i Rusije zainteresovane su za ulaganje u Srbiju, izjavili su amabasadori tih zemalja.

 

Italijanski ambasador Armando Varikio je kazao je da postoji veliki broj italijanskih kompanija koje se raspituj u o investicijama u Srbiju. Naglasio je da u Srbiji već rade italijanske kompanije čiji je godišnji promet 2,4 milijarde evra i da je važan pokazatelj njihovog poverenja u srpsku ekonomiju to što u kriznoj 2009. godini nijedan italijanski investitor nije napustio Srbiju. Kako je kazao, italijanske kompanije iz regiona zainteresovane su za premeštanje proizvodnje u Srbiju, zbog pristupa većem tržištu, po sporazumu o slobodnoj trgovini, navodi Beta.